Американци ће у просеку живети краће од становника других развијених земаља, открива последња студија Организације за економску сарадњу и развој(ОЕСР).

Да ли лоше резултате грађани САД дугују брзој храни, газираним напицима и „буљењу” у ТВ у извештају није наведено, али чињеницу да су 2007. године просечно издвајали највише новца (7.290 долара по особи) за здравствену негу не прати и одговарајући утицај на дужину животног века.

Наиме, Американци рођени 2007. према предвиђањима живеће у просеку 78,1 годину, док је очекивани просек у земљама ОЕСР (30 развијених светских држава) 79,1 година. Забрињавајући податак за САД, поготово ако се узме у обзир да су пре две године њихови становници на здравље трошили два и по пута више него људи у осталим земљама. Под трошковима у овом смислу се сматра и новац који су појединци издвојили, али и средства која је држава дала за здравствену негу грађана.

Од 1997. у САД су се издвајања за здравље знатно повећавала сваке године, тако да се данас с друге стране Атлантика на медицинске услуге троши више него било где. По овом критеријуму друго и треће место међу земљама ОЕСР заузимају Норвешка и Швајцарска и, иако су средства која грађани у овим државама издвајају за здравствену негу далеко мања него у САД, предвиђа се да ће њихов животни век у просеку бити дужи за две до четири године.

Да се новцем не може купити баш све, па ни здравље, између осталог, потврђује и то што Данска и Мађарска имају сличне невоље као и најмоћнија држава света. Наиме, ни у овим земљама знатна улагања у медицинску негу не прати продужење живота. С друге стране, Јапанци и Шпанци на здравље троше мање новца од просека али живе дуже.

Кад је о здрављу најмлађих реч, САД такође заостају за другим богатим државама. Са просеком од 6,7 мртворођених на 1.000 беба, Америка је у овој категорији много гора од осталих земаља ОЕСР (просечно 3,9 мртворођених на 1.000 беба). Луксембург је, са друге стране, најуспешнији са у просеку чак четири пута мање мртве новорођенчади од САД.

Насупрот овим прилично лошим подацима стоји чињеница да Американци највише новца троше и на лекове, односно фармацеутске производе. Прво место међу земљама у овој категорији заузели су са издвајањем од 878 долара годишње по особи. Поређења ради, Канада је на другом месту са 691 доларом, док је просек тридесет развијених светских држава 461 долар.

Ако се узме у обзир све написано, јасно је да је извештај ОЕСР указао на то да здравље америчке нације није сразмерно великом новцу који се за њега издваја. Можда ће најављена реформа Барака Обаме у том смислу нешто променити.