Медицина

Опрез, вребају фалсификовани лекови

У више од две хиљаде случајева само током 2009. године неоригинални лекови узроковали су болест или смрт

Представници свих земаља света расправљали су о опасности коју представљају фалсификовани лекови на састанку Скупштине Светске здравствене организације одржаном недавно у Женеви. Проблем лажних медикамената је све већи, а СЗО упозорава да је више од половине свих лекова који се могу купити на Интернету фалсификовано.

Прошле године, 84 деце је умрло у Нигерији због поквареног сирупа за олакшавање раста зуба код деце. У више од две хиљаде случајева прошле године, фалсификовани лекови узроковали су болест или смрт, судећи према подацима Института за безбедност лекова, који прати ту област. То је повећање од више од девет одсто од 2008. године. Скот Ла Ганга, директор Фарме, водеће компаније за истраживање и производњу лекова, каже да је веома једноставно и исплативо продавати сличне лекове ниског квалитета, преноси Глас Америке на српском.

„Нисмо сви стручњаци. Тако ми верујемо да ће ланац производње испоручити исправан производ. У већем делу света у развоју то поверење може да буде изиграно и зато постаје веома исплативо за дистрибуцију, продају, производњу бројних производа који су лошег квалитета и испод стандарда.“

Производња и продаја фалсификованих лекова су проблем и за сиромашне и за богате земље. СЗО наводи да у богатим земљама фалсификовани лекови скоро редовно садрже хормоне, стероиде и лекове против рака. Али у земљама у развоју, посебно у Африци, пацијенти купују лекове – често лажне – за третирање болести опасних по живот као што су маларија, туберкулоза и сида. А такве болести могу да се погоршају веома брзо уз употребу слабих или лоших лекова.

Ашифи Гого је на челу компаније која штити потрошаче од фалсификата. Он каже да се влада у Нигерији супротставила технологији мобилних телефона коју је развила његова компанија.

„Развили смо технологију која олакшава потрошачима да провере аутентичност лекова у тренутку куповине. То је као гребалица на тикету за лутрију са бројем лека – сваки лек има различит број. Када купујете лек, загребете панел, пошаљете текст поруку са бројем који видите и одмах добијете одговор да ли је лек прави или лажан.“

СЗО наводи да, иако се фалсификовани лекови продају широм света, богате земље имају бољу политику и боље спречавају продају. Ла Ганга, међутим, каже да је борба са тим лековима веома тешка јер неке земље немају јаке законе.

„Ако једна земље учини значајнији корак напред, исто као што су САД током времена учиниле уз веома снажну регулаторну агенцију за храну и лекове, са веома снажном применом закона, са добром сарадњом широм света, то није довољно за остатак света. То такође није довољно за оне људе који су у новим медијским сферама као што је онлајн куповина лекова.“

Главни произвођачи општих лекова у Индији и Бразилу оптужују фармацеутску индустрију да питање фалсификовања користи да би заштитила своје патенте. Али СЗО истиче да се она не бави правима интелектуалне својине, већ заштитом здравља људи.

објављено: 20/06/2010