Sve više pušača u Sjedinjenim Državama počinje da se oseća nepoželjno. Federalni zakon ih onemogućava da puše u javnim zgradama. Zabranjeno im je pušenje i na određenoj udaljenosti od tih zgrada. Ovaj zakon je usvojen pre deset godina i mnoge države i lokalne zajednice od tada ga striktno primenjuju. U poslednje vreme sve veći broj kompanija i bolnica neće da zaposli pušače, ili ih otpušta ako su uhvaćeni na (ne)delu.

Memorijalna bolnica u Čatatongi u Tenesiju proverava kandidate za radno mesto. Ako se prilikom provere urina ustanovi prisustvo nikotina, mogu da se oproste od zaposlenja. Medicinska sestra Kristi Edmondson smatra da je njena pušačka navika, isključivo njena stvar. „Bolnica ne bi trebalo da nam određuje šta ćemo da radimo u slobodno vreme”.

Direktor zdravstvenog osiguranja, koje je deo Memorijalne bolnice, Džejms Hobson, osporava takav stav. „Bitno je stvaranje zdravog životnog stila i bitno je za celu zajednicu.

„Sve veći broj velikih američkih kompanija smatra da su zdravstveni troškovi za pušače mnogo veći nego za nepušače. U studiji američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti navodi se da se na medicinsku zaštitu i gubitak produktivnosti radnika potroši oko tri hiljade dolara godišnje za svakog pušača. Kao rezultat, neke kompanije zahtevaju od pušača da plaćaju veći deo učešća u premiji svog zdravstvenog osiguranja nego nepušači.

I dok 29 od 50 američkih država ima zakone kojima se štite prava pušača, 21 država ih nema.

„Vejko”, osiguravajuća kompanija iz Mičigena, počela je da vrši iznenadne testove na pušenje od 2005, na sopstvenim službenicima. Predsednik Nacionalnog instituta za prava zaposlenih je Luis Meltbi koji objašnjava: „Mnogi ljudi misle da imaju slobodu govora. Međutim, ne shvataju da to pravo gube kada im je šef loše volje, prenosi Glas Amerike.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da najmanje pet miliona korisnika duvana umre svake godine zbog raka pluća, srčanih oboljenja i drugih uzroka povezanih sa pušenjem. SZO navodi da će se broj smrtnih slučajeva povezanih sa pušenjem, ako se sadašnji trend nastavi, povećati na najmanje osam miliona do 2030. godine.