Свака 2,5 минута се открије да је нека жена оболела од карцинома дојке. На жалост, не постоји могућност да се то обољење спречи јер не могу да се отклоне главни фактори ризика за његов настанак као што су припадност женском полу, генетско оптерећење и године са којима ризик расте. Али, карцином дојке може рано да се открије, у неразвијеном стадијуму, кад још не даје клиничке знаке и симптоме и кад је излечив у више од 95 одсто случајева, каже за „Здравље” примаријус др Биљана Јаковљевић, специјалиста радиoлог дијагностичар и начелник Одељења мамографске дијагностике Института за онкологију и радиологију Србије.

Она подсећа да у методе раног откривања карцинома, поред мамографије, спадају и преглед ултразвуком, магнетна резонанса, сцинтимамографија (за лимфне жлезде), као и преглед скенером и ПЕТ метода визуелног приказа најосетљивијих процеса. Ипак, по њеном мишљењу, мамографија је једина метода која поуздано визуализује микрокалцификације, односно мале „депозите” калцијума у ткиву који су први знаци карцинома „in situ„ (локализованог у дојци). Овај минимални карцином се шири ако се не отклони, дакле не открије на време, а његово уклањање углавном омогућује излечење.

Др Јаковљевић нам је показала разлику у снимцима конвенционог и дигиталног мамографа. Код дигиталног, јасно је, снимци су прецизнији, а доза јонизујућег зрачења којем се излаже дојка је нешто мања него код конвенционалних мамографа. Генерално, она тврди да је доза зрачења приликом мамографског снимања врло мала, а да су преглeди безопасни ако се обављају према препорукама лекара. На Онколошком институту дигитални мамограф се користи нешто више од две године, првенствено у случајевима за које је зрачење ризичније, а користи се и у другим значајнијим болницама код нас.

Циљ радиолошких мeтода је да се рак открије када је веома малих димензија, када не може да се опипа у дојци, не даје клиничке знаке и симптоме. Када се открију мале сумњиве промене, оне треба да с се тачно лоцирају како би се баш са тог места узео узорак ткива (биопсија), на основу ког патолог даје дефинитивну хистолошку дијагнозу. Узорак узима радиолог под контролом мамографије или ултразвука или уз помоћ тих метода промену лоцира специјалном жицом или бојом, уз помоћ радиоактивних супстанци. На основу тога хирургу се олакшава пут до успешног заустављања болести која се шири.

– Скрининг, односно редовно мамографско снимање дојке, најуспешнији је код жена старости од 50 до 69 година (најчешће погођених овом болешћу), јер масније ткиво које је у тим годинама заменило жлездано, омогућује сензитивнији снимак. Већина држава које имају организовани скрининг свакако укључују ово старосно доба. Са организованим прегледом у групи ових жена смртност се смањује 20 до 30 одсто. Овакав преглед мање је успешан за жене од 40 до 49 година, када је ткиво дојки још жлездано и мање погодно за откривање милиметарских промена јер се рак не разликује јасно од околине у ткиву. Али организованим скринингом се и у овом годишту смртност смањује 16 до 19 одсто. Позитивни ефекти скрининга за жене овог годишта су да се открива већи број већ формираних тумора мањих димензија, када је излечење успешније.

Иначе, половина укупних врста карцинома дојке је удружено са нагомилавањем калцијума, то јест микрокалцификацијама, каже др Јаковљевић. Како објашњава, 72 одсто интрадукталних карцинома представљају се као микрокалцификације без туморске масе. „Малигне” микрокалцификације су мање од милиметра , густо су распоређене, неправилног су облика.

Ултразвук и магнетна резонанса, којима се избегава јонизујуће зрачење „не виде” микрокалцификације. Поред тога, преглед резонансом је скуп и дуго траје .

Што се ултразвука тиче, он се користи као визуелна метода прегледа за жене млађе од 35 година и као допуна мамографији код жена старијих од 35 година, када помаже да се разликују мамаографски утврђене сенке и даје прецизне анатомске информације. Такође, добар је за праћење пацијента након терапија и операција када је одличан за разликовање бенигних последица од рецидива. Добар је и за процену одговарајуће хемотерапије и процену биопсија.

– Ипак, одлучујућу улогу у спречавању могуће појаве ове болести има сама пацијенткиња. Без њене бриге о сопственом здрављу и редовне обавезе да се прегледа – апарати као помоћ могу да „закасне”, поручује др Јаковљевић.

 -----------------------------------------------------------

Једите храну која вас окружује

Др Биљана Јаковљевић осврће се на праксу која говори како је повећан ризик од карцинома дојке за жене са вишком килограма, посебно ако су у менопаузи. Али, она никако женама не препоручује ригорозне дијете, нескладне са поднебљем.

– Једите воће, смањите масноће и нека вам навика буде умерена физичка активност. Мислим да треба јести храну вашег поднебља у складу са годишњим добом, јер је то тако природа удесила, став је докторке са Института за онкологију.