Лондон, фебруара – Тим британских и америчких научника тврди да је, после двадесетогодишњих истраживања, решио кључну загонетку вируса сиде, што би могло да доведе до ефикаснијих терапија против те болести.

Амерички стручњаци с Универзитета Харвард, предвођени Питером Черепановом са лондонског Импиријал колеџа, успели су да узгаје кристалну масу, која им је омогућила да виде структуру ензима интегразе, преноси Ројтерс.

Ензим интегразе се може наћи у ХИВ вирусу, као и у другим сродним, тзв. ретровирусима. Неки од најновијих лекова против сиде имају за циљ блокирање тог ензима.

Сада, пошто је позната структура интегразе, стручњаци могу у потпуности да разумеју како инхибитори тог ензима делују, како их је могуће побољшати и како спречити ХИВ вирус да против њих развије отпорност.

Заразивши неког, ХИВ вирус користи ензим интегразу да „прилепи” копију своје генетске информације на ДНК домаћина, објашњава Черепанов.

Неки нови лекови против сиде, као што су „изентрес” компаније „Мерк” и „елвитегравир”, експериментални лек фирме „Гилијад сајенсиз”, делују тако што блокирају интегразу, али научници не знају тачно како они то чине и како би могли да буду побољшани. Једини начин да се то утврди је да се развије висококвалитетна кристална структура интегразе, на чему се годинама безуспешно радило, преноси Танјуг.

Британско-америчком тиму сада је пошло за руком да развије довољно квалитетан кристал интегразе, позајмљене из једног ретровируса који је веома сличан вирусу сиде.

Тек након више од 40.000 покушаја добијен је кристал кроз који се могла видети његова тродимензионална структура. На овом кристалу тестирано је дејство лекова компанија „Мерк” и „Гилијад”, тако што је први пут било могуће видети како ти медикаменти приањају уз интегразу и како је блокирају.

Досад је у свету вирусом сиде заражено готово 60 милиона људи, а 25 милиона је умрло од последица његовог дејства. За ову болест још нема ни лека ни вакцине, мада неки коктели медикамената могу да одржавају здравље пацијената.

ХИВ вирусом је највише погођена подсахарска Африка, која у глобалном броју заражених има удео од чак 67 одсто.