Инфекција хламидијом трахоматис данас је, уз гениталне ХПВ инфекције, најчешћа „модерна тиха” сексуално преносива болест у свету, о чему сведоче резултати тестирања на хламидију које млади обављају након летовања и годишњих одмора. Процењује се да је код нас хламидијом заражено од седам до 15 одсто сексуално активних особа, а посебно забрињава пораст оболевања младих особа.

Годишње се у свету региструје око сто милиона нових случајева, од чега само у Америци око шест милиона. Од 10 милиона инфицираних у Европи 2003. године код 600.000 је дошло до упале јајовода, што је опет довело до тога да 120.000 остане без потомства.

Одговорне за низ болести мушког и женског урогениталног тракта, али и упала других органа, сићушне грам негативне бактерије дуго су погрешно сматране вирусима.

Организам неотпоран

До данас је откривено 18 сојева који узрокују – упале мокраћне цеви, цервикса, простате, ређе упале слузнице ока, ректума, ждрела, упале плућа и уха код новорођенчади. За време инфекције често долази до успостављања посебне равнотеже између хламидије и њеног „домаћина” и настају латентне и упорне инфекције које дају симптоме сличне вирусу.

Нелечене инфекције могу да проузрокују тешке компликације – код жена су то зачепљење јајовода, ванматеричне трудноће које могу да буду опасне по живот, упала мале карлице, прекид трудноће и превремени порођај, неплодност, повећан ризик од настанка карцинома грлића материце, док код мушкарца може доћи до смањења плодности, реактивног аутоимуног артритиса, повишеног ризика од рака простате.

Важно је истакнути да након преболеле и излечене хламидијске инфекције организам не стиче отпорност, односно свако ко је лечен може поново да инфицира заражени партнер. Сексуални однос и пренос са заражене породиље на новорођенче су два главна начина преношења хламидије.

Код већине жена у почетном стадијуму инфекција се не види, док су код мањег дела инфицираних могући симптоми међу којима су неуобичајено вагинално крварење или секрет, болови у трбуху, болови при полном односу, повишена телесна температура, болови у пределу бешике и учестало мокрење.

Код већине мушкараца симптоми најчешће изостају, а сумњу на инфекцију побуђују печење и нелагода при мокрењу, исцедак из уретре, бол, оток и непријатан осећај у тестисима са или без повишене телесне температуре.

Важна прецизна дијагноза

Код млађих сексуално активних мушкараца, до 50. године, у последње време се све чешће као узрок акутних и хроничних простатитиса сусреће управо хламидијска инфекција. Код мањег дела оболелих, посебно мушкараца, болест се од заразне може преточити у аутоимуну која захвата зглобове, кожу и очи, при чему период инкубације варира и у просеку траје од 10 до 14 дана.

Стручњаци указују да најновије студије потврђују сумњу да хламидијска инфекција грлића материце повећава ризик од настанка инвазивног карцинома цервикса, посебно код жена које имају двоструку инфекцију цервикса – хламидијску и ХПВ инфекцију типовима високог ризика и код жена које пуше. Према речима гинеколога, зато је правовремена и прецизна дијагноза у случају хламидијске инфекције изузетно значајна.

Према препорукама Светске здравствене организације, европских и светских стручних удружења за полно преносиве инфекције и америчког Центра за контролу болести, потребно је тестирати све сексуално активне адолесценте, као и оне који немају симптоме. Једном годишње све сексуално активне жене између 20 и 25 година, као и жене старије од 25 година у случају промене партнера, ако су иначе промискуитетног понашања и не користе кондом, требало би превентивно да се тестирају.

Тестирање се такође саветује свим женама које имају упалу цервикса, трудницама на првом прегледу у трудноћи и мушкарцима код којих постоји сумња на гениталну инфекцију хламидијом.

Хламидије су осетљиве на антибиотик, тако да је лечење врло успешно, под условом да се лече оба партнера.

Танјуг