Зависник од хране не може да престане да једе чак ни када му је стомак толико пун да ће „пући”. Као и код сваке друге зависности, на пример од цигарета или алкохола, временом интервал између два узимања постаје све краћи, а количина већа, истиче нутрициониста Бранка Мирковић која на гојазним и клијентима са поремећајима у исхрани спроводи холистички програм „Храна и тело”

Много је више људи који пате од поремећаја у исхрани познатог као преједање, него од анорексије и булимије, истиче наша саговорница и додаје да је у последње време све више оних који траже помоћ.

– Особе које се преједају, дакле они који узимају више хране него што им је потребно, свесне су проблема, али не могу да се контролишу.

Са овом дијагнозом гутате и када нисте гладни и не престајете ни када више не можете да дишете. Као да вас нека невидљива рука води у радњу до рафа са тортама и колачима.

– Емотивно преједање значи да човек не претерује са храном и иначе, већ само када му се нешто лоше догоди. Са друге стране, компулзивно преједање значи да особа не може да се контролише када је реч о храни без обзира на емоције.

Углавном добију вишак килограма, али није увек тако. Међу особама које пате од овог поремећаја има и ТВ водитељки које, како истиче Бранка Мирковић, не испуштају кашику дан-два после емисије, а после тога скоро ништа не једу до следећег снимања.

Међу зависницима од хране има неколико типова.

Солисти једу сами, често ноћу, кришом, па околина стиче утисак да они уопште и не отварају фрижидер. Сви се питају откуд им уопште сви ти килограми.

Други се преједају у друштву, стално праве вечере и позивају госте да би имали изговор што једу. „Па кад сви једу, не могу ја да трпим”, њихов је изговор.

У трећу групу спадају они који једу преко мере само викендом, када се опусте после стреса на послу.

Међутим, како истиче наша саговорница, преједање је далеко од опуштања. Пун желудац мења перцепцију и повишава ниво шећера у крви.

– Ја мислим да је преједање опасно колико и пијанство. Знате већ како се каже после обилног ручка: „Варим сад, не могу да размишљам.”

Задовољство и избегавање нервозе јесу разлози за преједање, али зависност изазивају и неке намирнице: шећер, со, бело брашно и маст.

– Комбинације шећера, масти и белог брашна су такве да се човек навуче и сваког јутра одлази у пекару по дрогу. Исто тако се навикавамо на хемију неких произвођача па зато, на пример, остајемо верни извесној чоколади.

Решење је у исхрани богатој протеинима која ће смањити потребу за преједањем, али и разговору нутриционисте и клијента.

– Нутрициониста мора да зна да човек није желудац и зато мора да саслуша шта код те особе изазива поремећај и шта је окидач за преједање.

Као и код других зависности, онај ко је једном био навучен има веће шансе да му се то понови, али зато и одлази код нутриционисте да би га неко водио и контролисао.

Једна од особа која је затражила помоћ од Бранке Мирковић јесте и једна млада жена која је одрастала на хлебу и маргарину, па је, када је дошла до свог динара, хтела све да надокнади. Крила је тањир од других за столом, тврдила да је њена храна само њена, а чак ни својој деци није дозвољавала да јој узму колач или парче чоколаде.

– Не треба ништа надокнађивати. Ако ништа нисте јели целог дана, увече треба да поједете само онолико колико је довољно за један оброк.

И још нешто. Храна је као одећа, закључује наша саговорница: – Не облачите свечану хаљину сваког дана, већ само у специјалним приликама. Тако се јагњетина и кромпирићи могу јести за наступајући Ускрс, али не и пре и после тога.

Ј. Стевановић

-------------------------------------

Мамина кујна и бакине ванилице

Србија је плодно тло за стицање оваквих навика јер се љубав мајке, баке и тетке према детету често исказује ванилицама и палачинкама. Када нешто остане у тањиру, следи грдња: „Ја сам се мучила да ти спремим, а ти ниси појео.”