Ако вас годинама разједају сумње зашто ваше дете има плаву косу и зелене очи иако сте ви типичан представник маркантног мушкарца, ако не повезујете најбоље свој ватрени темперамент, жустрину и борбени дух са његовом /њеном израженом меланхолијом, а додатно вас буни и то што пише левом руком, упркос томе што сте дешњак, пре него што упаднете у зачарани круг упоређивања особина и физичког изгледа сопственог детета са првим комшијом, можда је прави тренутак да за 27.900 динара проверите да ли су ваше сумње основане или не. За такву врсту провере није неопходан судски налог, већ ДНК тест, који можете урадити и код куће, потпуно анонимно. Путем телефона могуће је наручити брисеве, упутства и уплатнице и послати их поштом на адресу Центра за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду, којим руководи професорка Станка Ромац. А онда са нестрпљењем чекати резултате…

– Довољно је да се узме потенцијални биолошки траг: длака (са кореном) са четке за косу, траг са четкице за зубе или бебине цуцле. Наше ћелије су потпуно идентичне по структури ДНК молекула, без обзира где се налазе. Тако изолована ДНК умножава се ПЦР методом и та анализа се врши на аутоматском секвенатору. Реч је о најсавременијој методи, која стопроцентно, дакле, без грешке утврђује односно искључује очинство, а резултате достављамо поштанским путем поштујући дискрецију и указано поверење – истиче доцент доктор Горан Брајушковић са Биолошког факултета и научни сарадник наведеног центра.

Такви налази ипак не могу бити коришћени за судске поступке, код којих је неопходна идентификација (лична карта мајке и оца и извод из матичне књиге рођених за дете) мајке, детета и оца, од којих се директно у лабораторији ове еминентне установе узимају ДНК узорци – истиче наш саговорник и додаје да свакога дана пристигне најмање један овакав захтев (било судски било индивидуални). У двадесет одсто тестираних случајева утврди се да отац уписан у матичну књигу рођених није биолошки отац детета. Тада наступају најразличитије реакције. Када резултати нису у складу са очекивањима, нису ретки захтеви за понављањем тестова.

Како наглашава доцент Брајушковић, понављање тестирања је непотребно, а свако тражење „везе”, која би нешто „средила” немогуће, јер је реч о методи која мора да покаже исте резултате, без обзира да ли се врши у овој или некој другој референтној установи. Било какво „намештање” резултата супротно је професионалној етици и врло лако се да проверити. Посебну одговорност, како наглашава, стручњаци имају јер се управо на том месту доноси одлука о судбини детета. Управо да би се деца заштитила у целом поступку, који уме да буде емоционално болан, на тестирању им се каже да се узорци узимају због испитивања бактерија, а не да би се утврдило да свог тату можда више неће моћи тако звати.

Наш саговорник објашњава и зашто дете не мора да личи на своје биолошке родитеље.

– Сви смо ми комбинација особина својих родитеља, а они својих, јер се особине наслеђују генерацијски. Због тога је могуће да дете више личи на прабабу, него на мајку – истиче Брајушковић.

Уколико се узме у обзир врхунски професионализам, стопостотна поузданост резултата, као и чињеница да тестирања исте врсте у Хрватској коштају хиљаду евра, док се код нас крећу до максималних 40.000 динара (судски налог), постаје разумљив број захтева који се упути на адресу ове установе, која има веома успешну сарадњу са надлежним установама у земљи, али и Црној Гори и Републици Српској.

За 15 година рада Центар за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета тестирао је више од две хиљаде потенцијалних кандидата, с тим да је последњих година заинтересованост за ову врсту анализа нагло повећана.

Зорица Карановић