Вековима је важило правило да човек који не носи браду или бркове није прави мушкарац. Култура неговања „фацијалног крзна” обележила је и учинила препознатљивим многе историјске личности попут Салвадора Далија, Максима Горког, Адолфа Хитлера, Карла Маркса, Николе Пашића... Без обзира на то што су модерна времена глатко избријаним припадницима „јачег пола” донела мало одушка, брада и бркови, традиционално схватани као симболи мушкости, судећи по истраживањима, поново заузимају битно место у свакодневном имиџу савременог мушкарца. На то су, изгледа, највише утицале жене.

Резултати истраживања у коме су учествовале Британке између 18 и 44 године показују да припаднице нежнијег пола „преферирају” мушкарце са брадом старом два, три дана. Они су за њих далеко атрактивнији од мушкараца глатко избријаног или лица потпуно зараслог у браду. Тако их испитанице доживљавају као помало грубе, зреле, доминантне и мужевне, али и као најбоље љубавне партнере без обзира на то да ли се ради о краткотрајном флерту или о дужој вези.

Да би освојили срца вољених, мушкарци 21. века морају да негују облик и изглед браде или бркова. Суочени са лаганим изумирањем берберница, а захваљујући модерној технологији, савремени мушкарци полако постају „сами своји мајстори”. Разноврсни бријачи и специјални тримери са бројним наставцима за обликовање дају им слободу у креирању свакојаких стилова браде и бркова којима околини шаљу одређену поруку.

Постоји веровање да лице које је увек савршено глатко указује на човека који не признаје ништа мање од савршенства, али који жени може послати поруку да то исто очекује и од ње.

Брадицу од прекјуче, сматра се, носе мушкарци који су свесни своје привлачности. Она говори да им је стало до физичког изгледа али да нису оптерећени друштвеним нормама и туђим мишљењима. Женама, пак, овакав имиџ на лицу указује на мушкарца који живи пуним плућима без ритуала којих ће се слепо држати. Ипак, брадица од прекјуче може поручити да мушкарац не жели обавезе које ће му одузети „свету слободу”.

У народу позната као „јарећа брадица”, чини се, пристаје сваком човеку. Није неуредна, ни, како многи мисле, уштогљена попут избријаног лица, али због чињенице да украшава већину мушкараца, доживљава се и као досадна.

Дугу и густу браду, по веровању, носе алтернативци, особе које не занимају правила, које знају шта желе и не маре за другачије ставове. Исто важи и за оне који браду уплићу у плетенице.

Самоуверени мушкарци су, по неписаном правилу, они који негују браду која уоквирује лице. За њих се каже да воле да држе ствари под контролом, да су духовне особе које цене живот и праведност. Најчешће су мирне нарави и могу бити врло објективни.

Велики заводници носили су брчиће док су љубили неке од највећих светских дива. Можда више нису модерни, али их многи сматрају показатељем мушке интригантности, занимљивости и страствености, док велики бркови шаљу поруку о мушкарцу јаког карактера у чијем се друштву свака жена осећа заштићено.

Не каже се без разлога „то је он, главом и брадом”, зато ваља експериментисати, пронаћи облик браде који мушкарцу најбоље пристаје и о њему највише говори. Промена је у сваком случају безболна јер длаке на лицу расту неупоредиво брже од косе, те и могућа грешка може већ кроз неколико дана бити исправљена.