Можете ли замислити беле медведе који шетају леденим сантама на средокраћи између два Земљина пола?

Не, то није нова мамипара за знатижељне путнике с дубљим џеповима који желе да себи приуште још једно несвакидашње разгледање. Геолози су недавно пронашли доказе да је наша планета, која се у наше време све више презнојава, у давној прошлости подсећала на готово бескрајну залеђену пустињу. Када се то последњи пут догодило?

Пре 716,5 милиона година, када ниједан наш разумни двоножни предак није ни постојао, па ни сисари које смо зарад сликовитости на почетку поменули. Недавно су то установили истраживачи са Универзитета Хардвард (САД). Најновије откриће утемељено је, нећете поверовати, на проучавању прастарих тропских стена које су – захваљујући површинским премештањима – доспеле у северозападне крајеве данашње Канаде.

Још једна потврда научне претпоставке, назване „Земља снежна грудва”, по којој је „трећи камен од Сунца” некада давно био окован вечитим ледом све до екватора. Налази су, управо, обелодањени у чувеном часопису „Сајенс”.

Земља као снежна грудва

Први пут је поткрепљено да се поменуто сурово залеђивање збило близу нултог упоредника, што указује на редак догађај познат под именом „Земља грудва снега”, наглашава геолог Франсис Макдоналд. И да је потрајало, најмање, пет милиона година!

С још једним таквим, које се мало касније догодило, сврстано је у у два највећа ледена доба на нашој планети. Сасвим је извесно да је замрзнути покривач у оба случаја прекрио целу површину, претворивши је малтене у „ледену Земљу”.

Преживљавање еукариота (једноћелијских и вишећелијских облика живота, другачијих од микроорганизама, као што су бактерије) упућује да су сунчеви зраци стизали до појединих подручја, остављајући незамрзнуту воду. Готово у исто време појавиле су се најраније животиње.

Упркос свеопштем замрзавању, подсећа Франсис Макдоналд, температура није била равномерна (јављала су се мала одступања), па су ледене санте пловиле тамо-амо обезбеђујући својеврсно склониште за живи свет. Препотопски остаци (фосили) указују да су постојале све главне групе еукариота, изузев животиња, пре него што је на Земљи било прво залеђивање.

Ако се то десило, како су тадашњи организми преживели? Да ли је то подстакло промене (еволуција) и настанак потоњих животиња?

Са еволуционе тачке гледишта, за живот на Земљи је увек лоше када се суочи с леденим добом које представља озбиљно оптерећење.

На стенама из Јукона (канадска област) уочљиви су јасни трагови гомилања леда и остали знаци залеђивања, као што су делићи или зрнца негдашњег стења, изобличења у меким наслагама и нанети остаци састругани смицањем леда.

Стене из тропских крајева

На основу магнетизма и састава, научници су у стању да одреде да су се ове канадске стене у прадавној прошлости, пре 716,5 милиона година, налазиле у висини мора у тропским пределима. Десет степени северно или јужно од полутара.

Климатска опонашања (моделирања) одавно предвиђају да се цео океан заледио уколико се простирао до 30 степени северне и јужне географске ширине. За сада није познато шта га је изазвало и зашто се свеопште замрзавање завршило, али се то поклапа са старошћу стена, насталих из охлађене магме, пронађених у најудаљенијим кутковима северозападне Канаде.

Намеће се закључак да се залеђивање нагло окончало или да је прекинуто обилним изливима вулкана.

Милионима година устаљено смењивање хладних и топлих раздобља је, изгледа, нарушено – наговешћујући подуже трајање ледене хладноће. Гледајући у сутрашњицу, нема никаквог разумног оправдања зашто се глобално замрзавање (и смрзавање) не би поновило.

Окивање наше планете вечитим ледом наговестили су пре пет година руски астрономи, предвођени Хабибулом Абдусаматовом: средином века очекује се планетарно захлађење, а не отопљење. За то су окривили смањивање дотока зрачења с наше звезде. Земља ће почети да се хлади 2012–2013. године, а замрзавање ће уследити деценију и по или две после опадања најбурнијих превирања (активности) на Сунцу (2035–2045).