Ако нисте знали, делфини су по интелигенцији одмах иза људи, а испред осталих живих створења! Показују свесност за коју се доскора претпостављало да је својствена једино најразумнијем двоношцу. Како је то установљено? На скорашњим снимцима начињеним магнетном резонанцом јасно се уочава да ови водени сисари имају четири до пет пута већи мозак у сразмери с телом него животиње сличне величин. Уколико користимо приближну запремину мозга као меру интелигенције, можемо закључити да су делфини на другом месту у живом свету, објашњава Лори Марино, неуронаучник са Универзитета Ејмори. Величина није све, признаје она, али још две црте подржавају претходни исказ. Прво, разноврсне одлике новог мозга (неокортекс) – дела укљученог у више облике исказивања намера и обраде емоционалних података – нарочито су раширене међу делфинима. Друго, изучавање понашања открива да су они испољавају поједине вештине налик човековим, укључујући препознавање у огледалу, савладавање извесних радњи, споразумевање засновано на покретима и знацима и разумавање апстрактних замисли. Али то, уједно, указује да су делфини подложни могућим психолошким оштећењима, чак и озбиљним душевним поремећајима, у воденим парковима. Научна истраживања поткрепљују да се једни делфини, који у јатима прате бродове, изненада толико преплаше да угину од срчаног удара, да се други до исцрпљености заморе настојећи да утекну, а да трећи бивају убијени или озлеђени у току хватања мрежом.