Ako vam se učini da šoljica crne kafe počinje da priča, vi ste rob kofeina. Nemojte da se začudite kada doživite priviđenje (halucinacija), ukoliko dnevno popijete tri šoljice crne ili sedam instant kafe.

Znači li to da ko više ispije, češće mu se priviđa?

Naučnici su nedavno otkrili da ljudi s većom količinom kofeina u telu – svejedno da li iz kafe, čaja, čokolade i energetskih napitaka i pilula s kofeinom – imaju trostruko veću sklonost da čuju glasove i vide pojave koji ne postoje, za razliku od onih što su posrkali samo pola šoljice crne ili celu instant.

Mada za većinu zaljubljenika koji crni napitak ispijaju naveliko nije poznato da su ozbiljno bulaznili, kada ovakva vrsta iskustva ometa svakodnevno ponašanje, mogli bi se smatrati duševno ugroženim. Prema podacima koje su koristili ovi istraživači, sedam šoljica instant kafe sadrži 315 miligrama kofeina, a to je podjednako kao šest šolja čaja, devet bočica kole i jedna i po kafe u kafićima. Dotični sastojak (alkaloid) obodruje mozak da privremeno odagna dremež i obnovi budnost; organizam ga za 45 minuta upije preko želuca i tankog creva. Gotovo 90 odsto žitelja Severne Amerike unese neku vrstu napitaka, poslatrica ili tableta s kofeinom svakog dana, i to je danas najrasprostranjenija droga.

U umerenim iznosima kofein osnažuje sposobnost za duhovni i fizički napor, u neumerenim može da opije, izazove nespokojstvo, razdraženje, zabrinutost, podrhtavanje mišića, nesanicu, glavobolju i srčano uznemirenje – obelodanila su druga izučavanja. Na Univerzitetu Daram smatraju da će ovi nalazi doprineti boljem razumevanju učinka drugih vidova duševnih poremećaja, kao što su teskoba i rastrojstvo. Promene u ishrani i pijenju, uključujući neumereno srkutanje kafe, olakšaće da se prevladaju ili preduprede obmane čula.

U ispitivanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, 200 visokoškolaca nepušača upitano je koje napitke, poslastice ili tablete s kofeinom uobičajeno gutaju, posle čega je izmereno koliko su napeti i da li su iskusili ma kakvo priviđenje. Viđenje predmeta kojih nema, osluškivanje nepostojećih glasova i osećanje prisustva mrtvih – nalaze se na spisku iskustava koje su učesnici prijavili.

Moguće objašnjenje bilo bi da je kofein pogoršao fiziološki učinak napetosti: kada je telo pod prisilom, ispušta veće količine hormona kortizola; više se luči kao odziv na stres ako je neko skoro unosio kofein, i to je tajna veza koja odgoneta narastajuću sklonost halucinacijama.

Naučnici sa Daram univerziteta, koji su proučavali uticaj kofeina na priviđenja, ocenili su da se psihotični doživljaji neprestano javljaju i među zdravima. Pređašnja istraživanja osvetlila su više uzročnika, kao što su povrede u detinjstvu. Za mnoge se verovalo da su delimično u sprezi sa bulažnjenjem zbog uticaja na to kako će telo odogovoriti kada je u napetom stanju. Najnovije povezivanje sa ishranom i raspoloženjem, a naročito odnos između unošenja kofeina i odziva organizma na prisilu, izleda prilično razumno i iziskuje nova ispitivanja.

Priviđanje ili trabunjanje nije nužno naznaka duševne bolesti. Većina ljudi oslušnuće nepostojeće glasove, a samo tri odsto ih stalno čuje, ali čak i takvi će s tim izlaziti nakraj i živeti uobičajeno. Pojedinci koji to nisu u stanju, prinuđeni su da potraže stručnu pomoć.

U svakom slučaju, neophodna su dodatna proučavanja da bi se ustanovilo da li se kofein, i uopšte način ishrane, upliću u ovakvu vrstu bulažnjenja.

Članak u kojem se obrazlažu navedena saznanja objavljen je u časopisu „Personaliti end individžual diferensis”. Zanimljivo je da je još izučavanje sprovedeno osamdesetih godina prošlog veka ukazalo na spregu kofein-priviđanje.