Meni

Наука

Физика

Ко се пење живи краће

Свако пентрање уз два степеника скрати људски живот 90 милијардитих делића секунде за 79 година! Ко је за то крив? Зна се: Алберт Ајнштајн који извирује иза сваког ћошка. А шта каже Чарли Чаплин?

A колико је код тебе? Илустрација НИСТ

Куд год да кренете, наићи ћете на Алберта Ајнштајна! Као да вас чека иза сваког ћошка, само што га не видите. А објашњење за то крије се – ни мање, ни више – у тајанственим наборима простор-времена. Како?

И најтачнији часовници на свету показали су да је време, свакако, релативно. „Растезање времена” (дилатација), плод релативности, испољава се свакодневно.

Према учењу Алберта Ајнштајна, на већим брзинама протиче спорије, а на вишим висинама убрзаније. У другом случају, чак и када се пењете уз степенице. Значи ли то да ће комшија изнад, који вас покаткад онерасположи својим бучним корацима, поживети мало краће?

На почетку минулог столећа Алберт Ајнштајн је обзнанио да време успорава уколико се крећете све већом брзином космичким пространством. Протеклих дана су амерички физичари показали да чувени закон важи и у свакодневним околностима, из чега произлази да пентрајући се узбрдо скраћујете свој век! А ко би то себи пожелео?

Растезање времена

Општа теорија релативности подучава да велика небеска тела, са снажном привлачном силом (гравитација) – попут звезда и планета – искривљују ткање простор-времена, налик кугли за обарање чуњева на затегнутој мрежи за одскакање (трамполина). Што сте им ближе, привлаче вас јаче успоравајући протицање времена. Када бисте почели да падате у „црну рупу”, од које ништа у космосу нема снажнију гравитацију, часовник на руци – ако бисте били у стању да га посматрате – казаљка за секунде најпре би откуцала сваког сата, затим сваке деценије и, на крају, би се заувек зауставила!

Пола века научници настоје да то уоче у огледима на Земљи. Тако су 1976. избацили ракету малтене 11.000 метара увис, где је гравитационо привлачење слабије него на површини, и на повратку се уверили да је време успорило секунду за 70 година. Слични докази прикупљени су у току облетања авиона око наше планете и на путовању летелице до Марса.

Али забележити икакво одступање на знатно краћим растојањима, између неколико спратова у вишеспратници, није нимало једноставан подухват. За такво мерење морате имати штоперицу која милијардама и милијардама пута тачније показује време од вашег ручног часовника.

У Националном институту за стандарде и технологију (САД) почетком године израдили су најтачнију штоперицу на свету – 100.000 пута прецизнију од до сада најтачније. Назвали су је квантнологички часовник који закасни једну једину секунду у 3,7 милијарди година! Заснива се на препознавању енергетског стања појединачног јона алуминијума који титра милион милијарди пута у секунди (иза 1 исписује се 15 нула).

Јони су, да подсетимо, атоми или молекули који су остали без једног или више електрона.

„Растезање времена”, као што смо рекли, искрсава у два случаја. У првом се чини да тече спорије, уколико се приближавате великом телу као што је Земља. Човек који лебди у ваздушном балону стари брже него онај што је остао доле на тлу. Исто тако време откуцава брже некоме ко се не помера у односу на онога што се креће.

Парадокс близанаца

Потоњи, надалеко знани „парадокс близанаца”, приписује се – а коме другом? – Алберту Ајнштајну: уколико један 25-годишњак путује космосом у летелици која достиже малтене светлосну брзину (увек 300.000 километара у секунди), после неколико месеци када се врати на Земљу приметиће да је други већ постао средовечан.

Утисак да време спорије протиче када се примичете Земљи физичари с Харварда својевремено су потврдили у једној вишеспратници. Усавршавање ласерске технологије и напредовање у квантној механици омогућило је да се скрате раздаљине на којима је могуће то измерити.

Недавно су истраживачи у Националном институту за стандарде и технологију у Болдеру (Колорадо) употребили два атомска сата која су поставили на челичне столове у две суседне лабораторије. Сваки је имао по један наелектрисани атом или јон алуминијума који је треперио између два енергетска стања малочас поменутом учесталошћу. Повезали су их светлосним каблом, дугачким 75 метара, и мерили протицање времена.

У првој провери употребили су хидрауличну дизалицу да један сто издигну 33 сантиметра изнад пода или за просечну дужину људског стопала. Сасвим поуздано: нижи је откуцавао спорије од вишег – и то 90 милијардитих делића секунде за 79 година. Толико бисте више остарили да сте се испели два степеника више.

У другој су укључењем електричног поља натерали јон алуминијума у једном часовнику да се креће напред-назад налик клатну. Као што су предвидели, овај часовник је куцао спорије од парњака на којем то није примењено. Каква задивљујућа тачност! Експерименти су описани крајем септембра у угледном часопису „Сајенс”.

Будите уверени да су сатови у сателитима за одређивање положаја (GPS) подложни истом релативистичком учинку. Обрни-окрени, иза сваког угла извирује Алберт Ајнштајн.

За сада поуздано знамо да се брже остари ако се попне два степеника више на степеништу, шта се деси уколико се исто толико уздигне на друштвеној лествици?

Алберт Ајнштајн је 1931. с другом супругом (и рођаком) Елзом у Холивуду дочекан као највећа филмска звезда на праизведби филма Чарлија Чаплина „Светлости велеграда”. И док су му раздрагани посетиоци клицали, славни забављач није пропустио прилику да пецне славног научника: „Мени пљескају зато што ме свако разуме, а вама зато што вас нико не разуме.”

Станко Стојиљковић
објављено: 02/10/2010

Последњи коментари

Кристина Теофанова | 02/10/2010 07:45

Суштина парадокса близанаца не испољава се у тврдњи једног близанца, већ у тврдњама обојице. Сваки од њих би, у описаној ситуацији, тврдио да је старији од оног другог .

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније