Стари Египћани су витамине црпли и из пива. Ипак, пре него што савремене пивопије кажу да су одувек знали, а једна тако узвишена цивилизација и показала да је ово пиће најбољи извор витамина Бе, треба рећи да је египатско пиво пре било чорба од јечма него алкохолни напитак.
Причу о пиву са малим процентом алкохола и бројним другим детаљима древне трпезе у долини Нила открива магистар археологије Светлана Петаковић у јединственом раду на српском језику „Свакодневно и ритуално у исхрани старих Египћана”.
– Њима ништа није било забрањено да једу из религиозних разлога, али су постојале разлике у исхрани различитих слојева. Сиромашни најчешће нису могли да приуште нар и вино – открива наша саговорница.
Њен рад се односи на период између 27. и 12. века пре нове ере. После три године истраживања, између осталог и у библиотекама Британског музеја у Лондону и Египтолошког института у Бечу, Светлана Петаковић је открила да су Египћани свакодневно грицкали хлеб, житарице, урме и смокве, зачињавали јела сусамом и мирођијом и, они имућнији, све заливали вином.
– Вино је било скупо и углавном пиће фараона и богатих слојева.
Тако је њима била доступна говедина, док је сиромашнији слој бирао свињетину и рибу. Можда баш зато што је била храна сиромашних, свињетина никад није покојницама остављана у гробове, док је риба на вечни пут са мртвима кретала само понекад. Како су Египћани покојницима остављали храну у гробовима, данас се о њиховој исхрани зна и захваљујући истраживањима древних гробница. Хлеб, урме и бели лук су се због топле и суве климе очували и до данас.

Египћани су и сликали своју храну а често су и на посудама исписивали која је намирница унутра.
– Занимљиво је да у Тутанкамоновој гробници на посудама пишу погрешни називи хране, односно јела која су побројана нису и она која су стварно пронађена поред фараона.
Како то да је са Тутанкамоном отишла погрешна храна? Нико не зна, али најзанимљивија, мада не и баш највероватнија верзија јесте да су Египћани збрзали сахрану фараона и у општој журби промашали садржај посудица.
Кавијар тог времена били су месо од антилопе и нар.
Обичан свет јео је урме и смокве, а храна која се тада спремала и која је и данас заступљена на тим просторима су пита-хлеб, пасуљ и боб. А нешто за десерт?
– Стари Египћани су као заслађивач користили мед па нису боловали од каријеса. Проблем са зубима јавио се тек касније, са „доласком” шећера.
Идеал египатске цивилизације је, судећи по приказима фараона, било витко, високо и снажно тело. Ако неко на путу кроз Египат пожели да дође до староегипатског менија а тиме можда и до фараонске фигуре, ваља да зна да су многи археолози, укључујући и Светлану, копали по старинама и папирима да би дошли до неког рецепта, али да засад нема трага ниједном.

 Јелена Стевановић