Сунце се узнемирило, опрез се подразумева. Није, ваљда, зато што му је човек тек недавно први пут видео наличје?

Научници широм света предано проучавају три таласа високонаелектрисаних честица, најјача у протекле четири године, који су у четвртак и петак запљуснули Земљу. Највише врелине испоручено нам је баш на Дан заљубљених, али такви срећници то, можда, нису ни приметили.

Из досадашњег искуства извесно је да су на удару електричне мреже, комуникационе везе и сателити који упорно облећу нашу планету. (Кинези су у четвртак обелоданили прекид краткоталасних радио-веза на југу земље.) И да ће се необично лепа „поларна светлост” (AuroraBorealis) видети нешто јужније.

Упркос узбуђењу међу проучаваоцима звезда, Сунчеве бакље нису толико жестоке како се испочетка претпоставило. У сваком случају, најснажније су од 2006. године, према подацима Националне ваздухопловне и свемирске управе (НАСА). Буктиње су изазване изненадним отпуштањем магнетне енергије, заробљене у Сунчевој атмосфери (хелиосфера).

Ватрени ветрови

Високонаелектрисане честице и јако ултраљубичасто (радиоактивно) зрачење излили су се из једне пеге која се увећавала великом брзином. То је, иначе, прва олуја ове врсте у новом циклусу који је започео прошле, а врхунац ће достићи 2013. године.

Било је некаквих назнака појаве умерених и великих бакљи, али нико није очекивао најмоћније ерупције икс-класе, прве такве у следеће две до четири године. У нешто слабије олује сврставају се ем-класа (средње снаге, а прилично јаке) и це-класа (најслабије).

Задремала ужарена лопта се промешкољила још у августу минуле године, отпославши ватрене ветрове из своје круне у смеру Земље. (Круна или корона је спољашњи покривач сваке звезде који се састоји од три слоја, а у суштини представља плазму или јонизовани гас.)Америчка свемирска осматрачница (Solar Dynamics Opservatory), која на безбедној удаљености кружи око Сунца, снимила је осредњи сунцотрес, буктињу узаврелих гасова.

Делови короне се непрестано откидају, разносећи на све стране облаке наелектрисаних честица (високоенергетске електроне и протоне), које запљускују нашу планету брзином од 200 до 889 километара у секунди! Брзо, него шта.

Може ли то угрозити овдашњи живот?

Из најближе свемирске „чаробне пећи”, у којој се водоник под великим притиском сагоревањем преобраћа у хелијум, невидљиви атоми нам доносе и живот и смрт. Уколико смо заштићени, као што јесмо магнетним штитом и гасовитим плаштом, делују благотворно; у противном све живо уништавају. Свако од нас је дословно живи споменик давно умрлим звездама. Малтене све што постоји на плаво-зеленој планети последица је дуготрајног излагања електромагнетном зрачењу матичне звезде.

Најјаче олује 2013.

Бесомучно јурећи ка својем циљу, млазеви субатомских честица налећу на Земљино магнетно поље, последњи и најчвршћи штит који сав живи свет заштићује од неумитне космичке смрти. И у том судбоносном „обарању руке”, стручно речено међуделовању, настају геомагнетне олује, виновници ненаданих искључења и оштећења на електричним и комуникационим постројењима.

Но, то није последњи хир: у том стрмоглаву сударају се са атомима кисеоника и азота у гасном омотачу (атмосфера), стварајући задивљујуће светлосне призоре, својеврсне зелене и плаве завесе (ауроре), које се, углавном, опажају у крајевима близу Северног пола.

Промене на Сунцу смењују се у наизменичним размацима, који у просеку трају 11 година, прелазећи из минимума (с најмање пега) у максимум (с највише), отприлике, на средини тог времена (5,5). Углавном обухватају количину израчене енергије, број и распоред пега, збир бакљи или буктиња и облик и величину короне. Највише је узнемирено у раздобљу Сунчевог максимума које потраје по неколико година, зависно од пега и бакљи. Последње затишје било је најтише и најдуже, а претходно узбуркавање забележено је 2001. године.

Сунчева „бесконачна трака” која разноси џиновске ковитлаце високонаелектрисаних гасова увелико је у покрету. Најјаче сунчане олује (цунами) захватиће Земљу тек 2013, иако их појединци најављују годину-две раније.

Али најновије истраживање указује на још једну претњу: када Сунце испоручи довољно енергије, највише слојеве Земље (или најдаље од површине) атмосфере задеси космички земљотрес или снажно подрхтавање магнетног поља. То може да прекине напајање електричном струјом на великим пространствима.

А друга страна?

НАСА је недавно објавила како изгледа цела Сунчева лопта (под углом од 360 степени) у три димензије, што до сада нисмо могли да видимо.

Станко Стојиљковић