Да ли је Швајцарац Андре Боршберг (57 година) знао веселу песмицу Здравка Чолића на стихове Бранка Радичевића? Штета је ако није, могао је радосно да певуши „Летим дању, летим ноћу” надлећући врхове Алпа.

У сваком случају, то је први летач у историји који је летео на сунчани погон, када је на небу једино сијао месец, у летелици једноседу названој „соларни импулс”. Зар то није довољан разлог да уђе у „Гинисову књигу рекорда”?

Огледни авион с распоном крила попут „боинга 747” (61 метар), на која је начичкано 12.000 соларних ћелија, приземљио се јуче у девет и минут после прелета који је потрајао 26 сати! А било је предвиђено да се спусти 120 минута раније.

За 14 сати колико је трајало дневно светло у соларним ћелијама ускладиштено је довољно енергије да летелица налик једрилици настави ваздушну пловидбу по ноћи. Колика је то снага?

Нећете веровати, таман толика да обичан скутер достигне брзину од 45 километара на сат. И поред тога, надмашио је сва очекивања, објашњава Клод Николије, бивши астронаут на „спејс шатлу”, сада у улози директора лета.

Како је грдосија велика као супер „џамбо-џет” успела да се вине у висине, иако није премашила 2.000 метара?

Зато што је лагана, не прекорачује тежину од једне и по тоне, а толико тежи већа скупоцена лимузина. Направљена је од лаких угљеничних влакана која се одликују изврсном чврстином. Пре поменутог, историјског подвига, први пут је узлетела у децембру прошле године. Након тога је имала неколико дневних краћих летова, не покушавши да се уздигне више од 60 сантиметара изнад тла на раздаљини од 300 метара, што стручњаци помало подсмешљиво зову „бувљим скоковима”.

Тек седмог априла обавила је први дневни лет.

Необично је још да „соларни импулс” нема аутоматског пилота, тако да је искусни Андре Боршберг непрекидно управљао ваздухопловом. Признаћете да то није нимало лако извести.

У сваком случају, наде су распаљене, увелико се за 2013. најављује прелетање Атлантског океана. Ни мање, ни више него небеском стазом коју је пре свих превалио Американац Чарлс Линдберг 1927. године. Од Њујорка до Париза без слетања. Можда и облетање око наше планете, зашто да не?

------------------------------------------------------

о Сунчева енергија коју за један сат прими Земља сасвим је довољна да покрије једногодишње потребе свих становника.

о Арапски алхемичари су још у 16. столећу користили сунчеве пречистаче (дестилатори) да загађену воду претворе у пијаћу.

о Први сакупљач сунчеве енергије, назван „врућа кутија”, смислио је 1767. швајцарски научник Хорације де Сосир.

о Пробни узорак сунчане летелице „хелиос”, коју је осмислила НАСА, достиже брзину нешто већу од 27 километара на сат.

о Године 1981. канал Ламанш прелетела је прва соларна летелица „сунчев изазивач”.