Свемирски ровер величине мањег аутомобила успешно је лансиран са Флориде ка Црвеној планети, на коју би, ако све буде ишло по плану, требало да слети следећег августа.

На „Кјуриоситију”, до сада највећој машини која је послата на Марс, налази се 10 инструмената који ће тражити знаке да ли је на тој планети живот икад био могућ. У фокусу ће бити глина коју је на површини Црвене планете опазио „Марс експрес”, орбитални сателит који је Европска свемирска агенција лансирала 2003. године.

„Глина је нека врста светог грала у истраживању Марса. Тамо где је откријете можда нећете одмах наћи и воду, али знајте да је ту некада била. А где има воде има и живота”, каже директор Канадске свемирске агенције Алан Бернстајн.

Лансирање је успешно обављено са космодрома у Кејп Канавералу, а комуникација са свемирском летелицом која носи „Кјуриосити” до Марса успостављена је после 50 минута преко станице у Канбери у Аустралији. За две недеље контролори ће по потреби извршити корекцију курса. Најтежи део представљаће спуштање на Марс, предвиђено за 6. август 2012. После лета од осам и по месеци, летелица ће почети да се спушта уз помоћ падобрана. Када се довољно приближи, нежно ће, као неки свемирски кран, спустити ровер помоћу дугих пипака.

За спуштање је изабран кратер широк 154 километра који у центру има 5.000 метара високу планину и слојеве стена из различитих периода. Сателитски снимци указују да су у неком тренутку у прошлости услови у овом кратеру били повољни за опстанак микроорганизама.

Инжењери Насе су уверени да ће све тећи по плану, иако су ових дана због проблема са руском сондом „Фобос-тло” актуелна подсећања да је 70 одсто свих покушаја да се уђе у Марсову орбиту било неуспешно.

Нови ровер има плутонијумску батерију која му омогућава да крстари Марсом бар 14 година, али је засад предвиђено да мисија траје две године.

„Надам се да ћемо имати више података него што ће научници стизати да обраде. Очекујемо слике какве јавност до сада није имала прилике да види, као са дна Великог кањона”, рекао је Даг Мекустион, Насин директор за истраживање Марса.

----------------------------------------------

Марсова научна лабораторија

За научнике који се баве испитивањем Марса, Насин ровер „Кјуриосити” или „Марсова научна лабораторија”, како га другачије зову, представља машину из снова – најсавршенију која је послата на неку другу планету. Он је нека врста моторизованог теренског геолога и геохемичара, опремљена инструментима који представљају последњу реч технике. Један од њих је сензор APSX, допринос канадских научника. Смештен је на крају роботске руке, а његов задатак је да анализира хемијске елементе у Марсовим стенама и земљишту.