Година на истеку дели десето место за најтоплију годину на планети од када су почела мерења 1850. године, а истовремено је 2011. године ледена маса на Арктику опала на рекордно низак ниво, саопштила је Светска метеоролошка организација (СМО) на конференцији УН о клими у јужноафричком граду Дурбану.

Тринаест најтоплијих година на планети од када су почела мерења забележено је у последњих 15 година, навела је Светска метеоролошка организација, преносе светске агенције. „Наука је чврста и доказује без сумње да се свет загрева”, рекао је у саопштењу генерални секретар СМО Мишел Жаро, и додао да људска активност томе знатно доприноси. „Климатске промене су реалност и ми већ видимо како се то одражава на структуру климе и времена широм света”, рекао је Жаро.

Светска метеоролошка организација поднела је у Дурбану и у Женеви, где јој је седиште, прелиминарни извештај, заснован на првих 10 месеци ове године. Коначна верзија извештаја очекује се почетком 2012.

Година 2011. била је година екстремних временских прилика, навела је та организација. У источној Африци је због јаке суше умрло десетине хиљада људи, Азија је била погођена великим поплавама које су однеле бројне животе, а 14 одвојених временских катастрофа у САД изазвало је штету која је процењена на по милијарду долара за сваку од њих.

Високе температуре забележене су на планети и поред феномена „ла ниња” када ниске температуре на површини у екваторијалном делу Пацифика, имају ефекат хлађења на целој планети, наводи СМО.

Светска метеоролошка организација је навела да је површина леда у Арктичком мору 2011. била друга најмања од када се спроводе мерења, а да је запремина леда била најнижа икад забележена. Научници виде Арктик као најосетљивији регион на планети и барометар за будућност.

Р. С.

-----------------------------------------------------------

Курс борбе против глобалног загревања

На конференцији УН о климатским променама у Дурбану, на којој учествују представници 183 земље, Светска метеоролошка организација ће, заједно са учесницима, покушати да одреди курс борбе против глобалног загревања, а требало би да се утврди да ли ће индустријски најјаче земље света обновити и проширити обавезу преузету Протоколом из Кјота из 1997. године који истиче 2012. године. Такође покушаће да убеде индустријски најјаче земље да смање производњу штетних гасова, а земље у развоју да прихвате нова ограничења за емисију тих гасова.