Одлука Европске комисије да „виндоус” оперативни системи од првог марта ове године морају да понуде опцију избора интернет претраживача задала је озбиљан ударац компанији „Мајкрософт”. Према подацима највећих светских статистичких сајтова, претраживач „интернет експлорер”, својеврсни „владар” крстарења светском мрежом, већ крајем фебруара почео је да губи значајан број корисника. Претраживач који је од свог старта, 1995. године често имао и преко три четвртине свих корисника Интернета (у периоду 2002–2003. користило га је чак 95 одсто), тренутно има мање од 55 одсто корисника. Велики пад условљен је управо губитком права „Мајкрософта” да „експлорер” ексклузивно нуди као основни претраживач. Баш као и његови конкуренти, „интернет експлорер” је бесплатан софтвер, па корисници имају право да сами одлучују који претраживач желе да инсталирају и користе, сматрају челници Европске комисије.

Сматра се да ће се пад популарности наставити, јер до сад, делом због незнања, а делом због незаинтересованости преко 80 одсто корисника није имало увид у сличности, разлике, предности и мане „експлорера” у односу на друге претраживаче.

Такође, највећи број оних који овај претраживач приватно не користе „приморан” је да га користи на послу, јер ту алтернатива углавном не постоји.

Уведена опција даће могућност крајњим корисницима да одлучују још на почетку коришћења оперативног система, а не да, као до сада, по инерцији користе „експлорер”, процењују стручњаци.

Овакав развој догађаја иде на руку тренутно највећим ривалима „експлорера”: „фајерфоксу”, „хрому”, „сафарију” и „опери”.

Водећи људи корпорације „Мозила” надају се да би њихова „ватрена лисица” (тренутно има удео од 30 одсто на светском тржишту) до краја године коначно могла да понесе титулу најкоришћенијег претраживача на свету. Да ово неће бити нимало лак задатак говоре подаци да је „Гуглов” „хром” постао озбиљан конкурент, јер је за само годину и по дана постојања добио симпатије око шест одсто корисника. Са друге стране, за сада се не очекује да ће „сафари” (5,2 одсто корисника) и „опера” (2,10 одсто) направити неки велики помак.

Поменута одлука тренутно важи само на територији Европске уније, док ће „Мајкрософту” у осталим земљама и даље бити дозвољено да нуди искључиво „интернет експлорер”.

Популарни претраживач се током протекле деценије константно налази на мети бројних критика због својих недостатака. Као највеће мане корисници наводе „тромост” у раду и бројне безбедносне „рупе” које злонамерни појединци могу да искористе за крађу личних података крајњих корисника, убацивање вируса и угрожавање опште стабилности система. Такође, „екплореру” је доскоро мањкала велика количина екстензија и додатних апликација којима се остали претраживачи до најситнијих детаља прилагођавају потребама крајњих корисника.

Одлука Европске комисије према некима представља најаву „трећег светског рата” интернет претраживача. Први „рат” водио се крајем деведесетих између „интернет експлорера” и „нетскејп навигатора”. Други је почео је 2005. године, непосредно после појављивања „фајерфокса”.

Међу понуђеним опцијама за избор претраживача, поред поменутих пет, налази се још седам мањих, попут „флока” или „к-мелеона”.