Наука

МЕТЕОРОЛОГИЈА

Промаја хлади

Иако је то (каналисано) струјање ваздуха, није исто што и ветар

Ђуро Радиновић

Људима се чини да су сва струјања ваздуха иста, да је промаја исто што и ветар.

Када се појави разлика у атмосферском притиску на већем одстојању покрену се ваздушне масе, чије струјање називамо ветром. У мањем простору таквог струјног поља честице ваздуха се крећу скоро паралелно. Ако у таквој ситуацији посматрамо неко дрво, приметићемо да лишће не трепери већ прати кретање грана које производи маховитост ветра. То је ламинарно кретање ваздуха.

Када се појави разлика у атмосферском притиску, као што се дешава испод олујног облака, настаје вртложно кретање с јаком турбуленцијом. Честице ваздуха се крећу хаотично. Лишће на дрвећу снажно трепери у односу на гране дрвета. То је турбулентно кретање ваздуха.

Свако каналисано струјање када се отворе прозори на супротним странама стана при постојању разлике у атмосферском притиску турбулентно је струјање ваздуха. Оно настаје зато што су бочне ивице које каналишу струјање релативно близу. Уз бочне ивице брзина струјања је, због трења, мања од брзине у средини струјног тока.

Слично је с речним током који, такође, представља каналисано струјање. Брзина воде близу обале је кудикамо мања од брзине у средини тока. Та разлика у брзини на пресеку каналисаног тока условљава турбулентно струјање.

Уз кожу човечијег тела опструјава танак слој ваздуха чије честице имају приближну температуру и влажност људске коже. При мирној атмосфери и ламинарном кретању ваздуха тај танак слој ваздуха уз кожу се одржава, па је испаравање с коже мало.

Турбулентно струјање нарушава танак слој ваздуха уз људску кожу. Честице ваздуха у својем хаотичном кретању долазе у додир с кожом. Њихова температура се, обично, доста разликује од температуре коже и знатно су сувље. То доводи до појачаног испаравања с површине коже, а појачано испаравање условљава појачано хлађење.

Према томе, незаштићени делови тела, као што су врат, уши и други, на промаји (каналисано струјање) изложени су појачаном хлађењу. То појачано хлађење може да изазове разне упале, кочење и друге здравствене неприлике.

Промаја, дакле, постоји, зато није препоручљиво да јој се дуже излажете, уколико нисте приморани.

*Професор универзитета у пензији

Ђуро Радиновић
објављено: 29.01.2011.

Последњи коментари

čovek sa severa | 29/01/2011 00:21

Hvala profesore što ste nam naučno objasnili ono što smo ionako iskustveno svi znali.

Banbo Civas | 26/08/2011 13:08

Obicno lupetanje , tipicno za starije ljude ( u Srbiji ), koji se vise boje svezeg vazduha nego duvanskog dima i sl.Tako im je usadjeno u glavu od rodjenja, kad su se nosile vunene carape i prsluci na temperaturama preko 35 stepeni.Problem je to sto isto tako uce i decu i omladinu (ispiraju im mozgove od rodjenja), pa zbog takvih (koji ne ukljucuju svoj mozak), ne mozemo da opstanemo ni u prevozu, ni na radnim mestima...vec se gusimo od raznih smradova,znoja, kupimo viruse,rizikujemo da nas udari srcka, preznajamo se i sve to zbog CUDAKA koji se boje tzv."PROMAJE".