Задремала ужарена лопта се промешкољила, отпославши првог дана августа ватрене ветрове из своје круне у смеру Земље. (Круна или корона је спољашњи покривач сваке звезде који се састоји од три слоја, а у суштини представља плазму или јонизовани гас.)

Америчка свемирска осматрачница (Solar Dynamics Opservatory), избачена почетком фебруара да на безбедној удаљености облеће око Сунца, снимила је осредњи сунцотрес, буктињу узаврелих гасова.

Делови короне се непрестано откидају, разносећи на све стране облаке наелектрисаних честица (високоенергетске електроне и протоне), које запљускују нашу планету брзином од 200 до 889 километара у секунди! Брзо, нема шта.

Може ли то угрозити овдашњи живот?

Из најближе свемирске „чаробне пећи”, у којој се сагоревањем водоник преобраћа у хелијум, невидљиви атоми нам доносе и живот и смрт. Уколико смо заштићени, као што јесмо магнетним штитом и гасовитим плаштом, делују благотворно; у противном све живо уништавају. Свако од нас је дословно живи споменик давно умрлим звездама. Малтене све што постоји на плаво-зеленој планети последица је дуготрајног излагања електромагнетном зрачењу матичне звезде.

Бесомучно јурећи ка својем циљу, млазеви субатомских честица налећу на Земљино магнетно поље, последњи и најчвршћи штит који сав живи свет заштићује од неумитне космичке смрти. И у том судбоносном „обарању руке”, стручно казано међуделовању, настају геомагнетне олује, виновници ненаданих искључења и оштећења на електричним и комуникационим постројењима.

Но, то није последњи хир: настављајући да се стрмоглављују сударају се са атомима кисеоника и азота у гасном омотачу (атмосфера), стварајући задивљујуће светлосне призоре, својеврсне зелене и плаве завесе (ауроре), које се, углавном, опажају у крајевима близу Северног пола. Минулих дана, међутим, спустиле су се јужније, тако да су биле видљиве и у Србији.

Промене на Сунцу смењују се у наизменичним размацима, који у просеку трају 11 година, прелазећи из минимума (с најмање пега) у максимум (с највише), отприлике, на половини тог времена (5,5). Углавном обухватају количину израчене енергије, број и распоред пега, збир бакљи или буктиња и облик и величину короне. Највише је узнемирено у раздобљу Сунчевог максимума које потраје по неколико година, зависно од пега и бакљи. Последње затишје било је најтише и најдуже, а претходно узбуркавање забележено је 2001. године.

Да ли је недавна буктиња најава следећег?

Сунчева „бесконачна трака” која разноси џиновске ковитлаце високонаелектрисаних гасова увелико је покренута. (На малтене исти начин се морске струје преливају из једног у други океан.) Најјаче сунчане олује захватиће Земљу тек 2013, иако их појединци најављују годину-две раније.

Али најновије истраживање указује на још једну претњу: када Сунце испоручи довољно енергије, највише слојеве Земље (или најдаље од површине) и атмосфере задеси космички земљотрес или снажно подрхтавање магнетног поља. А то може да прекине напајање електричном струјом на великим пространствима.

Станко Стојиљковић

----------------------------------------------------------- 

Звездане ноте

Уколико бисте пожелели да слушате небеску музику, тешко да бисте нашли место близу симфонијског оркестра. Толико је неподношљиво вруће, да је најпрепоручљивије да останете тамо где сте; ионако на толикој раздаљини (Земља је од своје звезде удаљена 150 милиона километара) нећете ништа чути и када бисте смели да се приближите.

Људско ухо је, најједноставније речено, глуво за Сунчеве ноте!

Мало сте збуњени, а због чега? Научници су обелоданили да наша звезда испушта звуке величине милихерца, а то је хиљадити део херца. А човек разазнаје треперење звука у распону од 20 до 20.000 херца!