Животињске врсте које губе битку за опстанак не треба спасавати по сваку цену, већ новац треба преусмерити на очување оних биљака и животиња које имају веће шансе да преживе. То је главни закључак истраживања групе од око 600 стручњака из различитих области, а са којим се слаже више од половине њих.

Они су почели да се повлаче пред чињеницом да је одређене врсте, попут панде, поларног медведа или тигра, претешко сачувати од изумирања. Већина научника, укључујући и главног истраживача са Универзитета Јорк, верује да је дошло време да се размисли о преусмеравању напора и средстава за очување појединих угрожених животиња на оне које имају веће шансе да опстану у дивљинама природе.

Ово питање се наметнуло још пре неколико година од када се све гласније расправља о томе да ли је новац употребљен за спасавање, на пример панди, могао да буде ефикасније потрошен. Канадска влада улаже милионе долара покушавајући да очува атлантског лососа, који живи у водама око Гренланда, док се у Кини много новца троши на спасавање панде.

Оба покушаја, међутим, имају мало успеха. У научним круговима озбиљно се  сумња у то да ли вреди трошити велики новац за покушаје вештачког одржавања броја примерака (што је случај са пандама и тигровима), посебно када је нестанак станишта неизбежан. Ово преиспитивање је додатно актуелизовано прошлогодишњом, великодушном, али критикованом, најавом Светске банке да ће у току ове године издвојити око сто милиона долара искључиво за спасавање дивљег тигра.

Изазов са којим се научници суочавају јесте да знају шта следи после помоћи, а шта не, каже водећи стручњак овог истраживања и додаје да се у неким случајевима не зна колика ће бити цена спасавања појединих врста.

Противници ове идеје сматрају да је немогуће и неморално одлучивати о једној врсти на рачун друге када се зна колико су сложени односи у свету природе.

Према проценама Међународне уније за очување природе, угрожене врсте чине 40 одсто свих живих организама.

----------------------------------------------

Џиновска панда

Панда је глобални симбол свих изумирућих животињских врста. Тренутно у природи живи само 2.500 одраслих јединки. Кина је потрошила много новца на њено очување што је донекле успорило изумирање, али је успех програма узгајања младих у резерватима привремен, јер се број станишта толико смањио да ни ти узгајани примерци не могу да опстану у природи. Осим тога, угрожава је и мала стопа размножавања, не само у природи него и у зоо-вртовима.

Тигар

Процењује се да тренутна популација тигрова броји само од три до пет хиљада примерака од којих највише живи у Индији, око 1.700. Поређења ради, 1900. само у тој држави било их је око 100.000. Главни разлози нестанка јесу уништавање и разуђеност станишта као и недозвољени лов. Тигрови су на мети ловокрадица како због крзна, тако и због веровања кинеских травара да се производима од ових животиња могу третирати различите болести.

Поларни медвед

Како се због глобалног отопљавања топи лед на Северном полу, број поларних медведа могао би за 40 година да се смањи са садашњих 20.000 до 25.000 на највише 18.000 примерака. По величини трећа највећа копнена животиња на свету, чека на дебелом леду омиљену храну – фоке, а како се због загревања светског мора њихов број смањује, медведи остају гладни и умиру. Од 2006. налазе се на црвеној листи угрожених врста.

Атлантски лосос

Деценије претераног лова ове врсте рибе (познатије као црни или сребрни лосос) довеле су до стрмоглавог пада броја примерака поготово код источне обале Канаде. Та држава је већ почетком деведесетих година прошлог века забранила продају ове рибе у рибарницама у области Њуфаундленд, а од тада је потрошила милионе долара да би повратила бројност популације, али са мало успеха у томе.