Људи нису постали од мајмуна, и то нико не спори, чак ни порицатељи теорије еволуције. Чувени еволуциони биолог Ричард Докинс наглашава да су све животиње међусобно сродније него што се раније мислило. Идући уназад у тмину времена, путања укоснице повезује ма које две, зато што свака врста дели претка са сваком другом врстом.

И тако се стиже до једног прапретече.

Јесте ли, можда, знали да наш заједнички предак живи претежно на сланом морском дну (ређе на слатководном)? Свакако, нисте. Нико то није могао све донедавно.

Научници из три земље (Аустралије, САД и Немачке) су, управо, обнародовали да је чувени морски сунђер Боб Коцкалоне, у наследном смислу, човеку сличан, чак, 70 одсто! Надамо се вам то неће покварити задовољство гледања истоименог цртаћа, јер главни јунак није део научне приче.

Обичан морски сунђер, наиме, има толико истоветних гена или „јединица наслеђа”, укључујући велики број повезаних с разним болестима, па и раком. Будите обазриви: он сличи, али не личи. А минулих дана су амерички научници на југу Аустралије пронашли остатке првих сунђера на Земљи, старе 650 милиона година.

Без мозга и мишића

„Наследну збирку” (геном) нашег прадавног рођака, стално настањеног у Великом коралном гребену надомак северозападних обала Аустралије, пажљиво су пет година ишчитавали на Универзитету Квинсленд. Зашто је то, уопште, важно?

Руководилац истраживања Бернард Дегнан каже да дотични вишећелијски бескичмењак, без ткива и органа, представља „свети грал” за одгонетање устројства и улоге матичних ћелија у људском телу.

Већ на први поглед се испоставило да је изненађујуће сложен упркос томе што је најчешће описиван као прост, а дуго сматран биљком. Нема мишиће, мозак, крвоток и органе за варење, једини покретни делови су малецни бичеви који потискује воду у дупље, убацујући му тако храну (бактерије и друге микроорганизме).

Веома скроман начин опстанка у животињском царству.

Обитава у свакој води, од најдубљих океана до плитког муљевитог приобаља, а преживео је све велике поморе у протеклих неколико стотина милиона година.

Једноставан споља, а још више изнутра (само са еволуционе тачке гледишта). Запосео је једну од најстаријих грана „стабла живота” на нашој планети потичући, као и све животиње, од првобитних сунђероликих створења која су постојала пре 750 милиона година.

Када су завирили дубље у генетски колоплет, научници су се уверили да је кудикамо сложенији у поређењу са увреженим претпоставкама: избројано је да има 18.000 гена, око 2.500 мање од човека (најновијa процена достиже 20.500).

У укупном збиру, то није богзна колика разлика.

Генетске алатке

Али их је на следећем кораку, као у заседи, сачекало веће изненађење: многи су били слични људским, особито у мишићима и мозгу, иако ниједно од тога двога нема! Какву је то смицалицу природа смислила?

Сунђер је најмање налик животињама од свих животиња, сада се указује згодна прилика да се то, у генетском значењу, напокон одреди. Постојање толико преклапајућих гена указује на заједничку „генетску опрему”, коју су све савремене животиње, укључујући човека, наследиле од неког првобитног организма.

Ако сунђер, један од најjедноставнијих и најстаријих потомака прадавног претка, носи толико гена, искрсава питање: шта је то подстакло усложњавање код виших животиња.

У угледном часопису „Нејчер” осванула је следећа претпоставка: посматрају ли се сличне породице гена у току повећања сложености организама – од сунђера преко морских саса и воћних мушица до људи, уочава се да у сложенијим животињама имају више чланова. С нарастањем сложености су се и саме бројчано увећавале.

Упрошћено казано, гени у организму подсећају на алатке у кутији за алат (чекић, кључ или одвртка). Да бисте направили нешто сасвим ново морате имати нову или постојећу употребити на другачији начин. Тако је поступила еволуција: створила је већу сложеност углавном друкчије користећи постојеће гене или их малчице променивши.

Упознајући појединачне „јединице наслеђа” научници ће настојати да проникну у то каквим су пословима намењене. За почетак је довољно да одгонетну како се понашају гени умешани у појаву рака код човека, зато што веома сличе својој сабраћи у сунђеру.

Бобу Коцкалонеу се, дакле, поверава нови задатак.