Стиже ли нам у походе нови супергрип? Спој свињског и птичјег, према опису америчких научника који су покушали то да дочарају.

Сезонски је, очигледно, на издисају, за који дан сећаћемо га се као лањског снега.

Наш саговорник Зоран Радовановић саветник је Универзитета Харвард, а редовни професор епидемиологије био је на медицинским факултетима у Београду и Кувајту. Предавао је на још неколико универзитета у земљи и иностранству, написао око 300 научностручних радова (укључујући тридесетак монографија) и написао све домаће уџбенике из своје области за последипломске и готово све за додипломске студије.

Крајем прошле године објавио је књигу (издавач „Архипелаг”) с једноставним насловом – „Грип”, у којој је надахнуто, поучно и занимљиво дочарао заразну болест која је најчешћа у зимским месецима.

Очекује ли нас ускоро „епидемиолошки Армагедон” – спајање вируса птичјег и свињског грипа у супервирус – као што је то недавно објављено?

Много је типова вируса птичјег грипа, али се у данашње време обично мисли на H5N1. Од 1997. године, када се појавио међу људима, до 1. марта ове године, он је у свету однео 310 живота, што не оставља посебан утисак. Али ваља имати у виду да тај број треба поделити са званично пријављених 525 болесника. Мада је стварно оболелих, без сумње, више него што је забележено, страх изазива сазнање да, произилази из сразмере, не преживи ни сваки други заражени.

Срећна је околност што вирус напада доње делове дисајних путева, одакле се теже преноси на ближње. Међутим, стално се надвија опасност да би у природи могло да се понови оно што је лабораторијски већ показано, да дође до појаве хибридног соја који би сјединио особине својих „родитеља” – фаталност вируса птичјег грипа и лакоћу преношења вируса сезонског грипа. У питању је протеин PB2 садржан у вирусу H3N2, који је одговоран за лакоћу преношења. Како време пролази, ризик да спонтано до тога дође све је мањи, али постоји.

С којих се разлога грип сваке године мења? Одакле он, уопште, потиче?

Тип „А” вируса грипа, епидемиолошки најзначајнији, кружи у сложеном и разноврсном екосистему који обухвата не само бројне птице и сисаре, већ и неживу средину (блато, вода). Природни резервоар су дивље птице, у којима се налази у нестабилном, скоро дифузном генском стању, па се тек у другим домаћинима (живини, домаћим животињама, људима) организује у осам издвојених гена који су, истини за вољу, и сами подложни даљим променама.

Отуда се тај слабо организован генетски материјал у птици може упоредити с глином од које касније настаје тестија, тепсија или декоративна творевина. Другим речима, птичји сојеви су исходиште вируса других животињских врста који се, у току даљег развоја, све више разликују по епидемијском потенцијалу и ефектима на здравље.

Колико је истинито да је вирус најопаснији непријатељ човеку од његовог постанка?

То је тврдња нобеловца Џошуе Ледерберга који је био задужен да спречи унос микроорганизама из свемира приликом повратка космонаута. У питању је, дакле, неспоран ауторитет, па пажњу заслужује процена да је вирус највећа претња опстанку човека на Земљи. Аргумент му је да би се, у одсуству технолошких умећа која им помажу да овладају природом, број људи на планети свео на 5–10 милиона, за око хиљаду пута био би мањи! Произилази да смо ми столећима вештачки одржавана врста, зато морамо стално да изналазимо начине за парирање вирусима који не престају да се прилагођавају („усавршавају”). Боксерским речником казано, спуштање „гарда”, макар и накратко, могло би бити фатално.

А у чијим је рукама одбрана?

Као код других опасности по здравље, одбрану диктира фармацеутска индустрија. У оптицају су огромне суме новца, јасно је да и од чистог профита застаје дах. С правом упућујемо замерке тзв. фармакомафији, али не би било разумно због тога одустати од спречавања и сузбијања зараза, као што не би имало смисла одрећи се, рецимо, хлеба да на нама не зарађује пекарска индустрија. У свету се неумерени приходи произвођача лекова све више стављају под контролу, нама остаје да пажњу усмеримо на своју средину јер су ту могућности за махинације много веће.

Зашто се каже да вирус задаје први ударац, а бактерија нокаутира?

Вирусна болест ослаби организам, па бактеријска инфекција која се надовезује добија знатно тежи ток него што би га, иначе, имала. Типичан пример су мале богиње које су у развијеном свету блага болест (уколико се, уопште, појаве јер се деца штите вакцином), али у тропима могу и данас да лише живота сваког четвртог или петог оболелог малишана. У подручјима где су се упоредо јављале епидемије малих и великих богиња дешавало се да смртност буде подједнака.

По правилу се умире од бактеријског запаљења плућа које уследи у току или одмах након малих богиња. И обрнуто је истина: бактеријска инфекција, као што је велики кашаљ, толико исцрпи болесника и спута његове одбрамбене снаге да се често на ту заразу надовеже друга, бактеријска или вирусна.

Откуда то да човек и свиња лако размењују сојеве грипа? У чему су слични? Шта настане када се свиња истовремено зарази и људским и птичјим сојем?

Сличне су одређене структуре горњих дисајних путева свиње и човека које су важне за продор типа „А” вируса грипа. Међутим, пресудне су околности. Молекуларна епидемиологија је настала из тражења одговора на питање зашто пандемије грипа, по правилу, потичу с Далеког истока. Испоставило се да тамо скучено двориште деле живина, свиње и људи, опстајући у блиском контакту.

Птичји и људски сојеви вируса грипа изузетно ретко се директно размењују између својих домаћина, али и једни и други могу истовремено да се нађу у организму свиње, као својеврсном „биолошком миксеру”. Различити вируси могу да размене свој наследни материјал и помогну стварању малог „Франкенштајна”. Тада следи пандемија.

Када се проглашава пандемија? Да ли је то прошле године оправдано учињено?

Била је испуњена школска дефиниција пандемије као појаве болести на великим пространствима, бар на два континента, у броју који превазилази очекивања. Аргументи Светске здравствене организације били су да је то вирус грипа који се разликује од претходних, да се лако преноси с човека на човека и да може да доведе до смрти. Формални услови су, дакле, били задовољени, мада последњи, везан за тежину болести, у постојећим прописима није изричито наведен. Размишља се да се критеријуми промене тако да укључе не само појаву болести, већ и озбиљност њеног тока и исхода.

Где се узрочник грипа прикрива у летњим месецима?

Раније је то било предмет нагађања, данас се зна да се динамика епидемијског процеса одржава сељењем вируса с једне на другу Земљину полулопту. Вирусу одговара зимско, хладно и суво време, посебно када је нестабилно. Смер кретања је, стога, супротан лету птица селица.

До сада је осмишљено 50 различитих вакцина, од прве из 1890. против дифтерије. Верујете ли да је могуће смислити вакцину која ће све облике грипа подједнако осујећивати?

То је само питање времена, мада није изгледно да ће бити решено за неколико година. Није ту реч само о истовременој заштити од свих облика грипа, већ и о бржој припреми и поузданијем деловању. Драгоцено време се губи чекањем да се вируси намноже у пилећем ембриону, а ефекат је много скромнији у поређењу с вакцинама, попут тетанусне, које пружају готово стопостотну заштиту. Знатни помаци постоје захваљујући новим технологијама које се не заснивају на коришћењу кокошјих јаја, а имају бољи ефекат; уместо целих вируса, издвајају се само њихови делотворни састојци.

Зна ли се какав је расплет прошлогодишње пометње и у свету и код нас? Колико је страховање прeувеличано?

Тачка на све недоумице и сумње биће стављена у мају, када свој завршни извештај објави независна експертска комисија коју предводи Харви Фајнберг, председник чувеног Института за медицину из САД. Комисија је овлашћена да прегледа поверљива документа, било где да се налазе, да би проверила да ли је постојао утицај приватног бизниса на одлуке Светске здравствене организације. Нема сумње да ће посао бити савесно обављен.