Колико је човечанству преостало до следећег помора?

Наново су оживела нагађања да је некада давно на великом растојању око Сунца кружила тајанствена пратиља. У минулих приближно пола милијарде година живи свет на Земљи више пута је био на ивици опстанка, што поткрепљују разнолики остаци на све стране разбацани после великих уништења.

У свему томе је најчудније (и најчудовишније) што су се такви догађаји јављали са узнемиравајућом правилношћу. Каква је то разорна сила сваких 26 до 27 милиона година истребљивала малтене све живо на нашој планети?

Палеобиолози се споре у вези с доследним понављањем, иако претпоставка да је некаква огромна рушилачка сила искаљивала свој бес сваких 26 до 27 милиона година стиче све више присталица. Крајем 1983. су Дејв Роп и Џек Сепковски први обзнанили да су се масовна страдања јављала у равномерним размацима – сваких 26 милиона година.

У угледном часопису на Интернету ArXiv (у слободном преводу „Архива”) oсвануло је занимљиво размишљање, чије је полазиште да Сунце пролази кроз завојите краке неједнаке величине у Млечном путу, из чега проистиче да такво кретање не може да узрокује уравнотежена раздобља. Уосталом, израчунато је да обилазећи у кругу средиште наше галаксије једном у 33 милиона година прође кроз најгушћа подручја.

Прсти судбине

Али осамдесетих се испилила замисао да Сунце има далеку тајанствену пратиљу прозвану Немеза (грчка богиња која управља људским удесом; у пренесеном значењу: судбинска освета или одмазда), која прошета Ортовим облаком на, мање-више, 27 милиона година, одакле својом великом снагом привлачења и одбијања као праћком избаци смртоносну „кишу комета” у смеру Земље, која изазове свеопште изумирање.

(Ортов облак је округласти појас прашине и леда, за који се претпоставља да је удаљен једну светлосну године од наше звезде, и да је својеврсно „космичко прибежиште” за, барем, сто милијарди комета које с времена на време пројуре кроз Сунчев систем). Уколико бисте могли да се издигнете врло високо, видели бисте да је цела Сунчева породица у самом оку кометног циклона.

Недавно су двојица америчких научника Адријан Мелот са Универзитета Канзас и Ричард Бамбах из Смитсонијеновог института изнова претресли прастаре налазе да би израчунали тачну путању Немезе. Проучили су податке за протеклих пола милијарде година, што је двоструко дуже раздобље него што је ико до сада обухватио. И није изостало изненађење: прекомерно уништавање одигравало се сваких 27 милиона година, с вероватноћом од, чак, 99 одсто!

Да ли је то јасан путоказ у тмини времена?

На први поглед можете помислити да је очигледно подржано размишљање да удаљено загонетно тело сваких 27 милиона година облети једном око Сунца. Као да је богиња судбине волшебно умешала своје прсте, најновији налаз противречи постојању „звезде смрти”. Зашто?

Загонетка опстаје

Зато што је и Немеза морала да сусретне бројне звезде на својем путешествију, као што је то Сунце у прохујалих пола милијарде година. Такви сусрети би пореметили њену путању на, најмање, два начина.

Први, због изненадне промене на графикону који приказује доследно понављање кретања у тачним размацима искочила би два или три вршка, уместо једног. Други, одступање би нарасло до, чак, 20 одсто, што би врхунац одложило за дуже време.

Подаци, међутим, сведоче да су се помори дешавали сваких 27 милиона година, као да прате откуцаје неког космичког часовника. Испоставља се да је чињенице на којима је изникла претпоставка противрече постојању Немезе. Шта то може да значи?

Још нешто је упетљано у целокупно замешатељство, иако није нимало лако замислити ма коју појаву у нереду међузведаних пространстава с толико уједначеним откуцајима. Можда се одговор крије негде ближе?

За виновнике свеколиких истребљења најчешће су оглашавани астероиди, па и диносауруса на размеђи креде и терцијара, када је заувек нестала половина дотадашњих врста на Земљи. Управо то ишчезнуће утрло је пут појави сисара којима и сами припадамо.

И на крају, човечанство има времена напретек, јер се претходни свеопшти помор збио пре 11 милиона година. У следећих 16 милиона година може, свакако, да открије одакле прети ново изумирање, које остаје једна од највећих загонетки нашег доба. Богиња Немеза је, иначе, неумољиво прогонила свакога који се преко мере обогатио, узгордио и осилио.

Неко је давно рекао: „Истраживање је као ходање улицама до краја да би се видело јесу ли слепе”.

----------------------------------------------

Црвени или браон патуљак

Претпоставља се да је Немеза једна од две врсте звезда – црвени или браон (мрки) патуљак, који кружи око Сунца на растојању од једне до две светлосне године, даље од Ортовог облака. (Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од око 300.000 километара у секунди, превали за годину дана, а то је, отприлике, 9,6 билиона километара или 9.600 милијарди километара).

Црвени патуљци су најмање активне звезде, најбројније су у Млечном путу (70 одсто) и имају масу од 8 до 67 одсто Сунчеве. Браон патуљци су прошли исти пут настанка као звезда, али никада нису накупили довољну масу гаса и прашине да би у унутрашњости започела фузија. Знатно су мањи од Сунца.