После једногодишњих заврзлама коначно се средином овог лета појавило званично издање албума „Dark Night Of The Soul” тандема „Danger Mouse & Sparklehorse”. Од средине 2009. године овај албум је био доступан у ем-пе 3 формату и као незванично CD-R издање. Разлози за то су били правне природе. Сада је све сређено. Албум се може набавити у регуларном облику. Моћни концерн ЕМИ се побринуо за то.

Као да је прст судбине био упрт у актере ове плоче. Марк Линкус, алијас Спарклехорсе, извршио је самоубиство 6. марта ове године. Пуцао је себи у срце. Неколико месеци раније живот је себи окончао и Вик Чеснат чији наступ у нумери „Grim Augury” представља један од врхунаца овог албума.

Сумња и снови су основне теме којима се Брајен Бартон и Марк Линкус, познатији као „Danger Mouse i Sparklehorse”, баве на овом албуму. Сумња се у живот, љубав, веру, наду и све друге фундаменталне састојке људског постојања. На крају тог процеса као једино уточиште појављују се снови. Линкусова музика, забележена на четири албума потписана са „Sparklehorse”, увек је водила у снове, као што је из њих и долазила. Бартон, као врхунски мајстор звука, постао је Линкусов сапутник на релацији снови–музика–снови још 2006. године. На албуму „Dreamt For Light Years In The Belly Of A Mountain” продуцентски је уобличио неколико песама.

Омот албума

Поред ове двојице, важну улогу у настајању албума имао је и Дејвид Линч. Он наступа као певач у две нумере „Star Eyes (I Can’t Catch It)” и насловној. Такође је овом пројекту дао мултимедијалну димензију. Де лукс издање праћено је књигом његових фотографија. Ако се зна да је Орбисонова песма „In Dreams” важан део најбоље сцене коју је Линч икад снимио, оне када у филму „Плави сомот” Дин Стоквел „пева” ту песму док Денис Хопер трепери на ивици плача, онда није изненађење што је учествовао у овом трипу кроз снове и кошмаре.

Сваку од преосталих 11 песама пева други певач. Наступају Иги Поп, Вејн Којн, Сузан Вега, Џејсон Литл, Џулијан Казабланкас, Блек Френсис, Џемс Мерсер и други. Ангажман неких је био одговарајући, а неких, богами, и не. Чини се, наиме, да рокерска одрешитост Игија Попа и Блека Френсиса није у складу са фрагилном природом овог пројекта. За разлику од њих, Литл („Everytime I’m With You”), Којн („Revenge”) и Нина Першон („Daddy’s Gone”) погодили су суштину.

„Музику пишемо зато што је зима бескрајна и зато што би нас се у противном вукови и мећаве дочепали и пре него иначе” – каже се у једној књизи. Музика са албума „Dark Night Of The Soul” није нажалост спречила „бескрајну зиму” да, у случају Линкуса и Чесната, обави свој посао. То, међутим, нема везе са њеним естетским вредностима. Ствари су, једноставно, ишле тим током.

Жикица Симић