Петар Алексејевич Кропоткин је био руски аристократа и анархиста. Његово презиме је дало име рок бенду „The Kropotkins”. У складу са одабраним називом ова скупина путује на релацији традиција – хаос. Албуми „The Kropotkins” (1996) и „Five Points Crawl” (2000) сведочанства су о доживљеној авантури. Најновији „Paradise Square” представља покушај реконструкције традиције са искуством уметника којима хаос и анархија нису страни.

Бенд је основао Дејв Солџер, њујоршки музичар, неуробиолог, психолог и професор на универзитету Колумбија. Идеју је добио после сусрета са тзв. fife and drum музиком Отара Тарнера. Поред њујоршких музичара интелектуалаца ангажовао је и Лорет Велвет, краљицу мемфиског гаражног рока. Она је донела одговарајућу дозу чулности која је учинила да ствар успешно функционише. Роберт Кристгау, „декан америчке рок критике”, за музику ове групе сковао је синтагму „постмодерни пре-блуз”.

После десетогодишње паузе „The Kropotkins” су се вратили на сцену албумом „Paradise Square”. Рекло би се да оно што су срушили на претходна два албума сада граде из почетка. Блуз се појављује као средство – нека врста батискафа, којим се рони на дно сопствене меланхолије. За ову прилику мемфиски део екипе је појачан. Поред Лорет, ту су њен муж Алекс Грин – некадашњи члан састава „Reigning Sound”, млади хиперталентовани блузер Рон Френклин и легендарни басиста Даг Изли.

Албум започиње кабаретском верзијом песме „They Are There” Чарлса Ајвза. Она је у дослуху са оним што су „The Kropotkins” испоручили на претходне две плоче. Касније ствари крећу другим токовима. Споре блуз теме „Wandering On This Earth” и „Soon As The Rain Lets Up” Лорет Велвет пева као Били Холидеј на тешким депресивним дрогама. То су опасне песме. Доимају су као поглед у огледало у три ујутро, у празној соби, док напољу ветар завија, киша удара у прозор, а луди скитница призива смак света на мрачном ћошку. Нумера „My Body Lies On The Mountain” води у планинске забити, међу горштаке који се, окупљени око ватре, суочавају са проћерданом надом и неиспуњеним сновима. Песма „Biloxi” је успешна модификација кантри блуза на начин на који то ради и месје Џефри Еванс.

Слушање албума „Paradise Square” несвакидашње је искуство. Као да историју популарне музике прича неки амбициозни авангардни уметник кога су матори блузери из делте Мисисипија напили лошим вискијем и надували миришљавим травама. Помешали су се периоди, простори, музички облици и инструменти. Звучи невероватно и нестварно. Нека врста борхесовског блуза се налази на овој плочи.

„The Kropotkins” су замишљени као музиколошко-археолошка експедиција. Намера је била да се истражи музика из времена пре блуза и фолка. Албум „Paradise Square” обзнањује нови циљ. Као да их занима колико дубоко се може заронити у сопствену личност – а да се при томе не сиђе с ума.