„I posle deset godina bavljenja muzikom uvek volimo da nastupamo negde prvi put, jer osećamo veliko uzbuđenje. Taj osećaj je jedinstven i neponovljiv”… Ovo su reči članova popularnog francuskog dua „Er” Nikole Godena i Žan-Benoe Dankela sa kojima smo se juče po podne, pred sam koncert u Beogradskoj areni, susreli u hotelu „Hajat”. Iako pomalo iscrpljeni od tonske probe, revnosno su odgovarali na pitanja „Politike”.

Pričaju nam kako se u Parizu druže sa „jednim Srbinom”, koji im je stalno pričao o našoj zemlji, pa je to bio dodatni razlog što su se radovali dolasku u Beograd. Upoznati su i sa radom Emira Kusturice, koji je, kako kažu, veliki i u Francuskoj.

U srpsku prestonicu su došli dan pred sinoćni nastup, ali nisu, kako ističu, imali prilike da vide ništa od grada. Žalosno konstatuju – samo hotel i Arenu. Kažu nam da uoči nastupa nemaju neke posebne rituale, već da vole da se opuste, slušaju neku muziku:

– Uvek nam je bitno i da se doteramo, lepo obučemo. Znate, mi u svetu predstavljamo imidž Francuske, a za nas Francuze važi da smo elegantni, tako da moramo da budemo na visini zadatka.

Najbolja muzika, kako naglašavaju, dolazi iz dosadnih mesta. Budući da potiču iz Versaja, pitamo ih da li je ovaj francuski grad dosadan.

– Da, jeste. Versaj je kao muzej, uopšte ne deluje kao pravi grad. Imate zamak i maltene ništa drugo. Versaj je pomalo psihodelično mesto, kao grad iz snova. Ništa ne deluje stvarno! – kaže Nikola, a Žan se slaže i dodaje:

– Nažalost, u tom gradu niste u prilici da se susretnete sa različitim kulturama. Ljudi tamo žive od kulture iz davne prošlosti. Ima mnogo buržoaskih porodica, koje slušaju samo klasičnu muziku. Mislim da je to dobro samo za one ljude koji dolaze u Versaj da bi istraživali klasiku, balet…

Nikola Goden je studirao arhitekturu na Univerzitetu u Versaju, a Žan-Benoa Dankel matematiku. Otuda i pitanje kako su se obreli u muzici:

– Mi smo oduvek bili zainteresovani za muziku, čak smo imali neke bendove kao tinejdžeri i pre nego što smo upisali studije. Zato nam je i bilo prirodno da na kraju muziku odaberemo kao životno opredeljenje.

Čini se kao da se kod grupe „Er” sve vrti oko jedne reči – a to je ljubav. Naziv benda dolazi od tri reči – ljubav, imaginacija i san, a poslednji studijski album nosi naziv „Love 2”. Evo kako to objašnjavaju:

– Ljubav je centar našeg života. Velikih romantičnih tema nikad nije dosta. Smatram da ljubav rukovodi našim životom, bez nje se ne može. Evo da citiram „Bitlse”: Ljubav je sve što ti je potrebno!

Tokom proteklih godina sarađivali su sa najrazličitijim umetnicima. Pomenimo samo rediteljku Sofiju Kopolu, italijanskog pisca Alesandra Barika ili ćerku legendarnog Serža Gejnsbura, Šarlotu. O tim iskustvima kažu:

– Zahvaljujući takvim iskustvima, dobijamo nove ideje. Osim toga, u prilici smo da radimo stvari koje inače ne bismo mogli. To opseg vaših muzičkih veština čini većim i zato je to fantastično.

Nikola i Žan osvrnuli su se i na to zašto se muzika koja dolazi iz Francuske smatra toliko posebnom i drugačijom:

– Mi, zaista, imamo specifičnu lokalnu muziku. Ono što muziku još čini posebnom jesu stihovi, zato što mnogi francuski muzički umetnici stvaraju pod velikim uticajem poezije i književnosti. Ali, nažalost, na radiju danas možemo da slušamo miks američkih, engleskih pop pesama i francuskog zvuka, što meni ne prija.

Uvek ističu da od muzike vole da slušaju isključivo ono što ne zvuči kao „Er”! Otuda i pitanje šta je to, bar ovih dana:

– Svaki dan nešto drugo, jer muzika koju slušaš zavisi od raspoloženja, trenutka. Ali, danas imamo i taj svemogući ajpod i tu imam sve što mi treba – kaže Nikola, a Žan ovih dana preferira klasičnu muziku. Mada ima mesta i za Lua Rida i „Velvet andergraund”!