Чачак – За пола столећа у Чачку су основане 84 рокенрол групе и све, мање или више, обележиле младалачке дане житеља и културну сцену града. Мада древне успомене данас изгледају као на граници збиље, рокенрол је у овом граду ницао у Културно-уметничком друштву „Абрашевић” и у време кад је младима био забрањен приступ у кафане.

– За прву, граничну годину рокенрола у Чачку узели смо 1960. јер је тада оркестар „Абрашевића”, у коме је као петнаестогодишњак на гитари свирао каснији рокер Александар Славиковић или Аца Гуштер, изводио неке нумере од Елвиса Прислија – каже за „Политику” Зоран Бранковић (59), професионални музичар и један од најпознатијих чачанских рокера тог времена.

Иако живи у Београду, Бранковић себе сматра „сталним Чачанином” и недавно је одлучио да, уз помоћ неколицине пријатеља, приреди тродневно дружење под називом „50 година рокенрола у Чачку”. Програм приредбе обухвата изложбу фотографија овдашњих рок група из свих деценија, трибину „Како је Чачак заволео рокенрол” уз учешће чувених музичара овог краја, као и концерт младих чачанских група.

– Чачак је сада први пут стао иза својих рокера, и град је покровитељ ове приредбе. Она је замишљена као претеча будуће чачанске гитаријаде на којој би, од идуће године, кроз такмичење младих рокера овог краја, најбоља група добила прилику да снима и напредује – вели Бранковић, који је био оснивач група „Дечаци са Мораве, „Наутилус” и „Крвна група”.

Прва и најпопуларнија чачанска група шездесетих биле су „Беле вишње” које је 1962. године основао Александар Славиковић. Убрзо су овде своје ноте склапале нове и нове групе, „Звечарке”, „Црне мамбе”, „Сребрне сенке”, „Дечаци са Мораве”, „Хермелини”, ПОРС, „Чачански племићи”, „Сафири”, АШ, „Наутилус”, „Кућни савет”, „Себастијан”, „Морис”, „Мрачни Мо”, „Спин”, „Високи напон”, „Бонус”, „Биска”, „Крвна група”...

– Пошто се није смело у кафане, концертна места била су Гимназија, „Абрашевић”, Учитељски дом, игралиште Железничара и Дом ЈНА. На новогодишњим концертима „Дечака са Мораве” у Гимназији били су сви ђаци и од прихода је купљен паркет за обе гимназијске дворане. Али, уместо захвалнице, школска управа издала је наредбу да ученици скрате косу по принципу тангента на уво, а ученице продуже ђачке кецеље.

ВИС „Чачански племићи”, 1967: Зоран Цветковић Ђани, Нешо Жагрић, Борисав Ђорђевић Боро, Владан Јовановић Чарли и Драгутин Наумовић Наума Фото С. Пајић

Двојица класика чачанског али и српског рокенрола јесу Радомир Михаиловић Точак (Чачак, 13. јун 1950) и Борисав Ђорђевић – Бора Чорба (1. новембар 1952), оснивач београдске групе „Рибља чорба” (1978).

– Точак и Бора су, по мом суду, мегазвезде, музиком су пронели славу овог града – истиче Бранковић.

– Михаиловић, касније вођа крагујевачке групе „Смак”, у родном Чачку свирао је у „Дечацима с Мораве” и „Чачанским племићима”, Ђорђевић такође у те две групе и у „Хермелинима”. Бора је неко време свирао и у чачанској групи ПОРС што је скраћеница од – „Последњи остаци романтичарског света”. Они су копирали групу „Мамас енд папас”, па су вокали у ПОРС-има биле моја сестра Зорица Бранковић и Биљана Јовановић – приповеда наш саговорник.

И кад прођу три јубиларна дана чачанског рокенрола, Бранковић ће продужити посао на припреми књиге о историји популарне музике у овом граду.

– Објавиће је Градска библиотека јануара следеће године и имаће три потцелине. Најпре попис свих рок група које су овде основане за 50 година, затим историјски приказ кроз линију времена која је група шта урадила, шта снимила и које награде освојила, а у трећем делу биће фотографије које сведоче о тих пет деценија.

Г. Оташевић