Иако су прошла два месеца откако се албум „Далеко” ЈадранкеСтојаковић налази у продаји, он је и даље најпродаваније издање у „Југотону” током прошлог месеца. Уметница која је старијим поштоваоцима музике остала у сећању по незаборавним песмама попут „Што те нема”, „Ти не знаш дом где живи он”, „Све смо могли ми”, као и по теми коју је компоновала за зимске Олимпијске игре у Сарајеву, у марту ће обележити годину дана како се, после 23 године, вратила са „привременог боравка у Јапану”.

Била је расположена за разговор за наш лист, иако се управо вратила са терапије у бањи Слатина, због озбиљних проблема са кичмом. Није скривала изненађење, али и задовољство што се албум на којем има десет песама, од којих и две које су је прославиле од Балкана па све до Јапана, тако добро продаје.

– Баш пре неки дана причала сам са Хрватима и питала их када ће албум да дође у босанске крајеве, бар у Бањалуку. И нема га још. Дали су ми нека обећања да ће га бити – каже Јадранка која је своје старе хитове на новом албуму представила у новим, урбанијим верзијама.

На албуму су и песме Рајка Дујмића, Зринка Тутића, Горана Бреговића и Франка Крајцара, а актуелни сингл је насловна песма „Далеко” коју су заједнички са Јадранком потписали Драго Штамбук, Денис Будим, Кристијан Терзић и Мауро Ђорђи.

Назив албума кратка је и јасна порука уметнице колико јој је све било далеко током 23 године проведене у Јапану.

– Земља ми је била далеко. И те како далеко! Има ту и неке врсте носталгије, а родила се и нека далматинска нит у тој причи, вероватно због моје бабе која је Далматинка. Пријатељи су се шалили са мном и говорили ми како је нова песма могла да уђе у популарну емисију „Ларин избор” само да сам је нешто раније написала – прича уметница којој је прошлогодишњи разорни земљотрес у Јапану био „задњи доказ да мора да изађе из земље”. Као и здравствени проблеми са којима се још увек суочава.

– Због запослености, запустила сам то. А и било је тешко одредити праву дијагнозу. Сада ми је боље, али ходам у ходалици као дете у дупку. Пола колица, пола ходалица. Помислим некада да би ми много лакше било да сам сломила нешто. Баш морам да се наоружам стрпљењем. Доктори нису баш најоптимистичнији, али покушаћу још негде, можда одем и до Русије. Ето, и на концертима не могу дуго да наступам баш због тих проблема – не крије Јадранка.

Музичарка и академска сликарка која је током боравка у Јапану доста излагала, на питање да ли је наставила да слика, расположено каже:

– Да, како да не! Имам уз себе и гитару, правим и неке нове песме. Радим на РТВ Републике Српске где ради и Маја Татић која је, својевремено, представљала БиХ на Евросонгу. Покушавам да јој направим нешто за албум – објашњава наша саговорница.

На питање какви су јој планови, мање расположено каже да још увек не планира ништа.

– Здравље ми је најважније. Пролазим кроз терапије и не правим планове јер сам у таквом здравственом стању.

А неки нови албум да ли је у плану, питамо је.

– Мислим да ће га бити. Креативност ми је још увек остала – каже и додаје да ће можда поново доћи у Београд и одржати концерт.

– Да прође зима, да чујем шта ми доктори кажу. Зашто да не. Могу да будем некоме гост. А могу и ових десетак песама са албума да изведем – каже Јадранка Стојаковић шаљући из бање Слатина поздраве Београду.

-----------------------------------------------------

„Ђелем, ђелем” на јапанском

Први пут као солиста Јадранка Стојаковић је певала 1968. на фестивалу „Млади певају пролећу”, после чега су уследили бројни наступи у тадашњим култним телевизијским емисијама, као и награде. Први албум „Свитање”, не рачунајући компилацију „Путовања”, снимила је 1981. за сарајевски „Дискотон”. Од 1988. живела је у Јапану, снимала своје и композиције јапанских аутора, али и верзије песама „Ђелем, ђелем”, „Калеш, бре, Анђо” и „Јовано, Јованке” на јапанском.