Машта преточена у стварност

Када бих могао да проживим живот поново, било би то на исти начин као што сам га до сада проживео. Маштао сам да ћу постати велики рок музичар, да ћу свирати пред стотинама хиљада људи, пропутовати цео свет… Искрено, нисам веровао да ћу то и доживети. А са „Рибљом чорбом” сам доживео и проживео управо све то о чему сам маштао.

Овим речима, гитариста „Рибље чорбе” Миша Алексић покушава да, у најкраћем, сумира све што је проживео током протекле 33 године, од када је постао члан једне од најпопуларнијих рок група са простора бивше СФР Југославије, али и године пре тога. И све оно што је настојао да унесе у недавно објављену аутобиографији „Уживо!”.

– Књигу сам писао на наговор дугогодишњег пријатеља Саше Гајевића. Дуго ме је наговарао а ја сам се опирао, не из страха да нећу моћи да напишем, већ због одговорности. Акценат је био на „Рибљој чорби” а треба детаљно сумирати 33 године… Није једноставно – прича Алексић који није очекивао да ће промоцији присуствовати тако велики број људи – музичара, глумаца, књижевника.

Неизоставни део аутобиографије свакако је и прича о одрастању аутора и, како каже, његове прве спознаје рокенрола, првог грамофона, првог магнетофона… Осликавање Београда из шездесетих, седамдесетих година 20. века.

Ту је и прича о његовој првој групи из основне школе, неуобичајено песимистичног назива за дечаке тих година, „На ивици пакла”, што аутор објашњава дечачком потребом да назив делује авангардно, опасно. Затим је уследила гимназијска група „Ројал” названа из крајње практичних разлога.

– Отац мог пријатеља из групе имао је сервис за поправку писаћих машина под називом „Ројал”. Тако да смо већ имали плакате са тим називом а и печат – присећа се Алексић времена пре него што је отишао у Америку, где је свирао у рокабили бенду ШИМАФ као и у једном блуз саставу.

По повратку у Београд оснива групу СОС са којој је снимио три сингл плоче.

Управо је последња постава тог бенда – Вицко, Рајко и Миша – постала и постава новоформиране групе „Рибља чорба”, наравно, са Бором Ђорђевићем.

И тако су момци кренули на музичко путовање које траје пуне 33 године.

– У књизи сам написао све што нам се током тог периода дешавало, кроз какве смо све периоде пролазили – и лепе и ружне. Колико смо проблема због песама имали, како смо забрањивани… Али, колико смо били оспоравани толико смо и награђивани – каже наш саговорник.

И после више од три деценије, чланови „Рибље чорбе” на сцени су неуморни.

– Још смо пуни енергије. Са подједнаким ентузијазмом излазимо на бину да свирамо и сада као и пре 33 године. Нема лепшег осећаја од оног када добијете повратну енергију од публике – признаје Миша Алексић.

Идуће године „Рибља чорба” обележава 35 година рада. Алексић најављује велики концерт којим ће обележити тај јубилеј иако још увек не зна где тачно. Има времена, каже, а до тада планирају да током ове године сниме албум чији ће продуцент бити Џон Мек Кеј, басиста „Гиланд бенда” са којим су већ сарађивали на албуму „Мртва природа”, а који је продат у невероватних 560.000 примерака.

----------------------------------------------

Следи документарац о „Рибљој чорби”

На питање шта је следеће у плану, можда неки филм, Алексић смејући се каже да се управо ради на документарном филму о „Рибљој чорби”.

– Снима га РТС под радним називом „Упорно дозивање анђела”, под редитељском палицом Слободана Симојловића. Биће то прича о животу групе, наравно, са акцентом на Бору, и уз доста гостију који ће причати о групи. Наравно, уз нашу музику. Филм би требало да буде приказан у априлу на телевизији – каже Миша Алексић.