Давне 1986. године млада белгијска певачица Дени Клајн покушавала је да смисли оригинално име за свој нови бенд. Гледајући један документарни филм о кубанској четврти у Мајамију, где је на неком зиду било исписано „Vaya con Dios” (Иди с богом), идеја је синула!

– Свидело ми се одмах. Знала сам да не желимо енглески назив бенда. Нисмо хтели да људи помисле: ево још једног поп бенда. А и звучало ми је некако европски. Свидело ми се и значење, иако ми нисмо религиозни – присећа се данас Дени Клајн у разговору за „Политику”. Не само што је име било оригинално, већ и музика, будући да је ова група постала један од најуспешнијих белгијских бендова икада, продавши десет милиона албума. Јер комбинација соула, џеза, попа, циганске музике и шансоне освојила је свет за тили час.

После четири године, када је две вечери заредом састав „Ваја кон диос” напунио „Сава центар” у Београду, 3. маја поново долази на исто место. Како Дени каже, те 2006. било је прелепо:

– У једном тренутку сам мислила да ће кров да се сруши! Публика је била толико ентузијастична и стварно су нам те две вечери остале у дивном сећању.

Тада сте певали и чувену ромску нумеру „Ђелем, ђелем”. Волите ту песму?

Има неких песама које вам остају у срцу, чак и да не разумете стихове, јер имају снажну емоцију. А сећам се да сам је први пут чула одавно, у филму „Скупљачи перја”. Онда ми је отац купио сингл са том песмом, коју је отпевала Оливера Катарина. Од тада је „Ђелем, ђелем” стално уз мене. Увек је изводим, не знам ни сама зашто, али како ме је дирнула када сам је први пут чула, тако ме исто дира и данас када је певам.

Нови компакт диск „Comme on est venu”изашао је у новембру 2009. после пет година паузе. Зашто су обожаваоци толико чекали на нову музику „Ваја кон диос”?

Ја не радим ствари зато што људи нешто очекују од мене. Радим онда када сам спремна. А за стварање албума није довољан један месец. Мени су потребне године да напишем стихове, да изаберем мелодије и заокружим целу причу.

Албум је повратак Вашим коренима…

Да, јесте. Знате, моји родитељи су говорили француски, а ја сам ишла у француску школу. Чак смо и слушали само француски радио у нашој кући. Одрастала сам слушајући шансону, тако да овим албумом заиста одајемо почаст коренима!

Иако смо од „Ваја кон диос” навикли да пева на енглеском, нови албум је на француском. Говорили сте да пишете на енглеском, зато што не желите да се такмичите са француским музичким великанима?

Знате, када сам била мала француском шансоном владала су имена као што су Жак Брел или Лео Фере, који су имали невероватно добре песме и одличне стихове. Тешко их је било достићи. Када сам се коначно одважила да направим албум на француском, желела сам да стихови буду бар упола добри као што су били текстови ових чувених шансоњера.

Пре 14 година, када је „Ваја кон диос” био веома популаран, одлучили сте да напустите музику. Зашто?

Морала сам да направим паузу. Била сам толико уморна, исцрпљена, депресивна, и напуштање музике била је једина могућност за моје спасење, преживљавање. Толико ми је било доста свега да ми музика уопште није нимало недостајала. Али, после неколико година сам се вратила, јер сам опет проналазила радост у стварању и извођењу музике. Десило ми се да сам била пуна идеја и енергије да радим разне ствари. Али, музика је увек била уз мене, ја стално певам – било да сам на сцени, или у својој кухињи или башти.

Волите да штрикате?

Знате, ја данас водим веома миран живот у односу на то какав је некада био. Волим да кувам, идем у продавницу, на пијацу, да купујем поврће, волим да читам, и на све то сам још почела и да штрикам. Случајно се то десило, а једном сам почела да штрикам шал за своју унуку, међутим, није јој се свидео. Замислите, казала ми је да је вуна гребе!

Шта бисте сте данас рекли оним музичким експертима који су Вам на почетку каријере казали да са акустичним звуком нећете стићи нигде!?

Немојте да покушавате да некоме срушите крила! Немојте да покушавате да предвиђате ствари. Нико не зна шта ће сутра донети!

 Јелена Копривица