Lepo je što klinci od 12-13 godina slušaju našu muziku, i što su roditelji koji su slušali „Brejkerse”, tu ljubav preneli na decu. Imamo pesme iz nekog vremena prilagođene generacijama, koje se prenose kao pesme Jove Jovanovića Zmaja – sa ponosom ističe Zoran Kostić Cane, vođa benda „Partibrejkers”, koji će 3. marta koncertom u novobeogradskoj Hali sportova (uz podršku „Jelen piva”), proslaviti tri decenije rada. Iako je odavno rekao da su „Brejkersi” – „lektira” potrebna svim generacijama, Cane kaže kako nisu ni sanjali da će na sceni biti 30 godina:

– Živim za trenutak, jer sam brzo ukapirao da svako planiranje dovodi do razočarenja. Bend je prvih 15 godina rastao, menjao se. Išli smo na kratke staze, a više tih kratkih staza dovodi do 30 godina. Meni je poslednjih 15 godina brzo prošlo, i to u nekom nadanju, očekivanju.

A šta ste očekivali?

Da su se ljudi posle svih patnji i ratova prizvali pameti, da su postali bolji, da su ljudski odnosi došli u normalu, ali nije tako. Ništa se nije promenilo.

Zašto baš Hala sportova?

Hala sportova je kao nes-kafa, tri u jedan. Odabrali smo je da ne bismo imali više koncerata, i da ne bi bilo rasipanja energije. Uradićemo sve da se ljudi lepo osećaju. Publika nas i ovde i u regionu super prima. To su sve generacije koje znaju našu muziku. Narod je O.K. dok ga vlast ne sludi, i ne sakrije pravac kretanja. Znaju svi da je to tužno vreme zapravo bila pljačka, borba za vlast, da su ljudski životi na najbestijalniji način iskorišćavani, a posle svega do očekivane demokratije nije došlo. Većina ljudi je izgubila radna mesta, teško se živi. Ogromna kriza vlada celim svetom, a čovečanstvo ne zna kuda ide.

A gde vidite izlaz?

Globalno ne znam, a lično mislim da je izlaz u tome da čovek ostane pri sebi, pri zdravoj pameti. Zdrava pamet je jača od svih tehnologija, marketinških ubeđivanja i advertajzing kompanija koje su čoveka svele na moto „koliko potrošiš – toliko vrediš”. Treba sačuvati ljudskost, koja je sve vreme na ispitu, jer zatrpani smo lošim vestima kao u naučnofantastičnom horor filmu.

Ističete da se porodice danas raspadaju. Kako onda čuvate svoju porodicu, decu?

Sve je u roditeljima. Kada dete izađe na ulicu, to je viša sila i niko ne garantuje kako će proći. Pripremiti decu za životne tegobe je najvažnije. Ali, ljudi od frke za svoju egzistenciju nemaju vremena za njih. Deca su žrtve ovog društva koje ne haje ni za koga. Ali, treba biti istinit prema njima, a da bi to postigli, moramo najpre biti istiniti prema sebi. Moramo da volimo svoju decu, stradamo pred njima i da se ponovo rađamo. Ona su najvažnija, a ne jubileji. Možemo mi da duvamo svećice, ali šta s tim? Ne postoji ništa veće od života. A prava besmrtnost leži u deci, i u pesmi.

Spremate novi album. Pošto je diskografija „na umoru”, kako ćete plasirati novu muziku?

Verovatno ćemo snimiti pesmu po pesmu, i puštati preko Interneta. Skupljaćemo singlove i na kraju objaviti ploču, koja bi mogla da se zove „Sirotinjsko carstvo”. Na proleće krećemo u akciju, a trenutno probamo, jer želimo da budemo u dobroj formi.

Prilagođavate se vremenu u kome se muzika „kupuje” klikom miša…

Smrt ovog društva ide preko informatike i zagušenja informacijama. Danas možeš da zadovoljiš apsolutno svaku svoju želju, ali onda ti ni do čega nije stalo. Čini mi se da smo mi želeli više, jer smo imali manje. Današnje generacije imaju više, a u stvari mnogo manje. Ne razvijaju svoju imaginaciju, ne razmišljaju previše, jer im je sve pred očima. Ali, opet živimo u ovom vremenu, i moramo da ga uvažavamo kakvo god da je.

----------------------------------------------

Nezgodni za manipulaciju

Iako bend slavi 30 godina, za prethodni album izdavači nisu bili zainteresovani. Jubileji „Rolingstonsa” ili Boba Dilana u svetu se najavljuju „na sva zvona”, pa da li bi bilo drugačije da su „Partibrejkersi” radili negde drugde?

– Sto posto! Ovde samo održavamo bend. Jedina podrška nam je publika, koja dolazi na koncerte, razmišlja o našim porukama, emocijama, i u našoj muzici nalazi ohrabrenje u ovom turbulentnom vremenu, u kome se ne traže individue, već poslušni mehanički stvorovi. A mi smo nezgodni za manipulaciju.