Bezbroj je kompozicija koje su svetsku slavu stekle, ne u originalnom izvođenju, nego u nekoj kasnijoj obradi. „Bleđe od blede senke“ („A Whiter Shade of Pale”) imala je sasvim drugačiju sudbinu. Iako je, prema zvaničnim statistikama, snimljena u preko 900 verzija, nijedna nije prevazišla originalnu. A što je još interesantnije, bio je to tek prvenac grupe „Prokol harum“, koja je u britanskoj i svetskoj rok muzici ostavila neizbrisiv trag.

Do 2009. godine, kao autori  „Bleđe od blede senke“ slovili su kompozitor, pevač i klavirista grupe Gari Bruker, i tekstopisac Kit Rid. Prošle godine, međutim, stvari su se okrenule, i u autorski tim je, sudskom odlukom,  „ubačen” i Metju Fišer, koji je na snimku svirao „hemond” orgulje. Upravo je orguljaška melodija doprinela da ova kompozicija svojom melodičnošću u trenutku osvoji, kako obične slušaoce, tako i stručnjake iz oblasti ozbiljne muzike. U „Bleđe od blede senke“ je, naime, duboko ugrađen kompozitorski manir Johana Sebastijana Baha.

Sam tekst rađen je, takođe, veoma specifično. Kako je na internet portalu „Songfakt“ objasnio Rid,  „reč je o nekoj vrsti filma, koji ima za cilj da oslika raspoloženje i ispriča priču. Postoje likovi, postoji mesto, a postoji i putovanje. Oseća se zvuk prostorije, njen miris... Ipak, to je definitivno putovanje, a ne puko sabiranje fraza. Imate zajedničku nit koja se provlači kroz ceo tekst“. Rid je naveo i da je sam naslov „Bleđe od blede senke“ „uhvatio u prolazu”, na jednoj žurki. „Iza ove fraze mora da postoji pesma“, rekao je tada sam sebi, i po dolasku kući se bacio na posao.

Reči pesme „Bleđe od blede senke”,  uostalom kao i njen naslov, predstavljaju neku vrstu slagalice u kojoj su nabacani mnogi elementi – od mitoloških bića, posebno onih u vezi sa vodom, pa preko seksualnih nagoveštaja, do spoznaje autora da je neke stvari moguće videti i – zatvorenih očiju. Kompozicija ima četiri strofe, ali su na originalnom snimku zabeležene samo prve dve. Bilo je to vreme (1967) kada dužina pesme koja pretenduje da postane hit nije smela da zađe preduboko u četvrti minut trajanja. Upravo stoga, treća strofa je izvođena samo na koncertima, dok se četvrtoj takva prilika ukazivala još ređe.

Analitičari su se često bavili porukom numere „Bleđe od blede senke”. Pisac Kliz Johansen ima svoje tumačenje:  „Tekst se, u metaforičkom obliku, bavi odnosom muškarca i žene koji (odnos),  posle ne baš mnogo priče, vodi u – seks”.  Prema Timu de Lislu, stihovi, takođe, govore o „udvaranju muškarca pod jasnim uticajem alkohola”. To znači da je Rid posao odradio zaista vrhunski.

Dva su bizarna podataka u vezi i sa grupom i sa pesmom „Bleđe od blede senke”: naziv  „Prokol harum“ nastao je po imenu mačke jednog od njenih članova. U trenutku kada su momci krenuli u osvajanje sveta, takva priča svakako je bila dobar marketinški potez.

I drugo, negde početkom sedamdesetih godina u uglednom britanskom muzičkom časopisu „Melodi mejker“,  u rubrici  „Pisma čitalaca”,  pojavilo se i ovo:  „U prošlom broju, u priči o kompoziciji ’Bleđe od blede senke’  naveli ste kako je Gari Bruker na tom snimku koristio Bahove orguljaške fraze. Čudno, ali mogao bih se zakleti da sam ja, a ne Bruker, svirao orgulje.”  U potpisu je stajalo – Metju Fišer.