Прокол харум: „Блеђе од бледе сенке”

Безброј је композиција које су светску славу стекле, не у оригиналном извођењу, него у некој каснијој обради. „Блеђе од бледе сенке“ („A Whiter Shade of Pale”) имала је сасвим другачију судбину. Иако је, према званичним статистикама, снимљена у преко 900 верзија, ниједна није превазишла оригиналну. А што је још интересантније, био је то тек првенац групе „Прокол харум“, која је у британској и светској рок музици оставила неизбрисив траг.

До 2009. године, као аутори  „Блеђе од бледе сенке“ словили су композитор, певач и клавириста групе Гари Брукер, и текстописац Кит Рид. Прошле године, међутим, ствари су се окренуле, и у ауторски тим је, судском одлуком,  „убачен” и Метју Фишер, који је на снимку свирао „хемонд” оргуље. Управо је оргуљашка мелодија допринела да ова композиција својом мелодичношћу у тренутку освоји, како обичне слушаоце, тако и стручњаке из области озбиљне музике. У „Блеђе од бледе сенке“ је, наиме, дубоко уграђен композиторски манир Јохана Себастијана Баха.

Сам текст рађен је, такође, веома специфично. Како је на интернет порталу „Сонгфакт“ објаснио Рид,  „реч је о некој врсти филма, који има за циљ да ослика расположење и исприча причу. Постоје ликови, постоји место, а постоји и путовање. Осећа се звук просторије, њен мирис... Ипак, то је дефинитивно путовање, а не пуко сабирање фраза. Имате заједничку нит која се провлачи кроз цео текст“. Рид је навео и да је сам наслов „Блеђе од бледе сенке“ „ухватио у пролазу”, на једној журки. „Иза ове фразе мора да постоји песма“, рекао је тада сам себи, и по доласку кући се бацио на посао.

Речи песме „Блеђе од бледе сенке”,  уосталом као и њен наслов, представљају неку врсту слагалице у којој су набацани многи елементи – од митолошких бића, посебно оних у вези са водом, па преко сексуалних наговештаја, до спознаје аутора да је неке ствари могуће видети и – затворених очију. Композиција има четири строфе, али су на оригиналном снимку забележене само прве две. Било је то време (1967) када дужина песме која претендује да постане хит није смела да зађе предубоко у четврти минут трајања. Управо стога, трећа строфа је извођена само на концертима, док се четвртој таква прилика указивала још ређе.

Аналитичари су се често бавили поруком нумере „Блеђе од бледе сенке”. Писац Клиз Јохансен има своје тумачење:  „Текст се, у метафоричком облику, бави односом мушкарца и жене који (однос),  после не баш много приче, води у – секс”.  Према Тиму де Лислу, стихови, такође, говоре о „удварању мушкарца под јасним утицајем алкохола”. То значи да је Рид посао одрадио заиста врхунски.

Два су бизарна података у вези и са групом и са песмом „Блеђе од бледе сенке”: назив  „Прокол харум“ настао је по имену мачке једног од њених чланова. У тренутку када су момци кренули у освајање света, таква прича свакако је била добар маркетиншки потез.

И друго, негде почетком седамдесетих година у угледном британском музичком часопису „Мелоди мејкер“,  у рубрици  „Писма читалаца”,  појавило се и ово:  „У прошлом броју, у причи о композицији ’Блеђе од бледе сенке’  навели сте како је Гари Брукер на том снимку користио Бахове оргуљашке фразе. Чудно, али могао бих се заклети да сам ја, а не Брукер, свирао оргуље.”  У потпису је стајало – Метју Фишер.