Beogradski bend „Autopark“, vršnjak demokratskih promena u Srbiji, proslaviće svoj deseti rođendan, svestan da te promene nisu pospešile kulturni preobražaj, ali i s ubeđenjem da ne treba da „promeni ploču“. Šestoro članova različitih zanimanja (scenograf, dizajner, istoričar umetnosti, politikolog, filolog i muzičar) okupilo se oko muzike srodne njihovom biću. Ta muzika, bez sumnje, nije po ukusu „Velikog brata“.

– Ona je zanimljiva onima koji vole gitarsku muziku devedesetih i gitarsku muziku uopšte. Posle toliko godina i tri albuma mnogo smo ozbiljniji i iskusniji, mada smo krenuli neambiciozno – kaže pevačica Ognjanka Lakićević. – Ni onda nismo gajili ambiciju a ni sada da od ovakve vrste muzike može da se živi u ovakvoj zemlji. Sviramo zato što uživamo u tome, okupio nas je sličan senzibilitet i pogled na svet. Prava je sreća sresti se sa srodnim ljudima. Svi smo zaposleni i svi ulažemo u našu muziku zbog koje smo finansijski na gubitku, ali smo emotivno u velikom plusu. „Autopark“ ima, da tako kažem – luksuz, da nije opterećen uspehom jer njegovi članovi obezbeđuju egzistenciju drugom vrstom posla.

Ona naglašava da „ne postoji ozbiljno slušalačko telo koje bi moglo da parira onoj publici koja propagira vrednosti protiv kojih se ’Autopark’ suštinski bori“. Odrasla je na muzici „Smitsa“, u vreme kad je bilo mnogo više tinejdžera koji su „pare od užine davali za ploče“.

Poslednji svoj album „Sve dalje“ izdali su sami, krajem prošle godine, a snimili su ga u „jednom ozbiljnom studiju“. Sami su platili studio, sami uradili omot za „ce-de“, a sami ga i prodaju (u dva kafića i na svom sajtu).

– Sve smo sami napravili i sami to nudimo, to je najpošteniji odnos – kaže Ognjanka i ističe da bend posebno motivišu koncerti kao nedavni u Novom Sadu kada su „ljudi došli na koncert po ciči zimi“.

A. Miletić