Ритам
Сцена – једино место истинске среће
О томе колико је Боб Дилан утицајан у свету музике можда најбоље сведоче обраде његових песама. Према незваничним подацима, урађено је чак 5.870 обрада његових песама
„Кад бих почео да наводим песме из невероватног каталога Боба Дилана, то би изгледало као да читам енциклопедију”, рекао је својевремено амерички музичар Том Пети.Потрајало би и набрајање свих признања којима је Роберт Алан Цимерман овенчан протеклих деценија – Греми, Оскар, Полар, Пулицер, Национална медаља за уметност… Увршћен је у Рокенрол славних, Хол славних композитора, Нешвилски и Британски хол славних...
Ретко ко се неће сложити са оценом да овај уметник има уникатну улогу у историји музике. За милионе поштовалаца он је највећи кантаутор икада, један од титана музике, активиста, пророк... Џони Кеш је давно рекао да је Дилан „највећи писац нашег времена”. Утицао је на музичаре разних генерација, а међу њима су Џон Ленон, Пол Макартни, Нил Јанг, Дејвид Боуи, Брајан Фери, Пети Смит, Том Вејтс... Џо Страмер је једном изјавио да је Боб „поставио темељ за озбиљност, духовност и дубину рок музике”, а Брус Спрингстин: „Боб је ослобађао наш ум на начин на који је Елвис ослобађао наше тело”.
Нашао се и на листи 100 најзначајнијих личности прошлог века у избору магазина „Тајм”. Његова песма „Like a Rolling Stone” нашла се на првом месту листе 500 најбољих песама свих времена у избору магазина „Ролингстон”. И када је магазин „Анкат” правио листу песама које су промениле свет, на првом месту била је „Like a Rolling Stone”.
О томе колико је Дилан утицајан у свету музике најбоље сведоче обраде његових песама. Према незваничним подацима, урађено је чак 5.870 обрада његових песама. Урађено је чак 357 верзија нумере „Blowin’ In The Wind”, 217 варијанти песме „Don’t Think Twice, It’s All Right”, 181 пут обрађена је „I Shall Be Released”… Међу 2791 уметником који су дали своје виђење Диланових песама су Џими Хендрикс, „Ролингстонси”, Нил Јанг, Род Стјуарт, Том Пети, Ерик Клептон, „Ганс ен роузис”, „Rage Against the Machine”, „Вајт страјпс”, Питер, Пол и Мери, Брајан Фери…
А Боб на све хвале скромно каже: „Овај свет је пренатрпан. Тешко је доћи до врха”.
Међутим, има и оних који оспоравају његов рад. Критичар Ник Кон објаснио је једном: „Он је миноран таленат са великим даром за самопромоцију”. А критичар Џек Маркс окривио га је да је „увео арогантно понашање у рокенрол”. Недавно га је чак и Џони Мичел окарактерисала као „плагијатора”.
Боба Дилана новинари често описују као најтајанственијег човека у рокенролу. Не воли медије,ретко даје интервјуе, а када и пристане на разговор, мало говори, често је циничан и непријатан. Једном је на питање шта ради са својим новцем одговорио: „Облачим га”. Други пут је, говорећи о музици, рекао: „Неке моје песме су око четири минута, неке пет, а, веровали или не, неке су 11 или 12 минута”. Чувена је још једна изјава: „Каква је корист од фанова? Не можеш да једеш аплауз за доручак”.
Америчка амбасадорка Мери Ворлик за „Политику” каже да Боба Дилана описују као песника, музичара, хроничара и фолк уметника:
– Актуелна догађања шездесетих година уткао је у традиционалне фолк теме, поезију и музику, што је у то време била револуционарна промена. Та синтеза музике, културе и поезије, праћена самоиспитивањем, имала је изузетно јак ефекат не само на фолк музику, већ и на рокенрол, поп, блуз и џез. Текстописци многих музичких праваца сврставају га међу најутицајније музичаре.
Амбасадорка Ворлик сматра да се Дилан са посебном снагом обраћао људима у специфичним периодима.
– Шездесетих година Диланова музика позивала је публику да одговори на горућа питања као што су сиромаштво, рат и расна дискриминација. Савремени активизам више је посвећен глобалним проблемима – заштити животне средине, глади у свету, прихватању различитости – и самим тим чује се више ставова. Иако сам сигурна да ће амерички уметници наставити да јавно говоре о овим питањима, сумњам да ће ико икада више имати утицај какав је имао Боб Дилан.
Амбасадорка Ворлик присећа се да је Диланову музику први пут чула седамдесетих година у Аустралији, као тинејџер, током тадашњих дебата у САД о људским правима, питањима равноправности полова и ангажовању Америке у Вијетнаму. Признаје да није имала прилику да упозна славног уметника, али додаје да ће вечерас бити у публици:
– Радујем се што ћу присуствовати концерту и што ћу ово искуство поделити са хиљадама људи који ће бити у Београдској арени – каже Мери Ворлик.
Боб Дилан је често понављао: „Много музичара не може да поднесе турнеје, али за мене је то као дисање. Често је у мом животу једино место истинске среће била сцена”. На том месту, које му је толико пута приуштило радост, видећемо га вечерас!
Јелена Копривица
----------------------------------------------
Кинеска храна за Дилана
Срђан Стојановић, који је 18. јуна 1991. године учествовао у организацији првог концерта Боба Дилана у Београду, сећа се да је наступ америчког музичара на земунском стадиону „Галеника” био у предвечерје рата. Иако су се организатори надали да ће на концерту бити 7.000 људи, продато је 4.500 карата:
– Живео сам у Минесоти одакле је он, и знао сам да не воли да прича ни са новинарима, ни са промоторима, чак је у то време комуникацију са бендом одржавао преко личног асистента. А ја пред концерт у Земуну обучем мајицу са натписом Минесота, одем до његовог личног асистента и кажем: „Ја сам живео у Минесоти, поздравите господина Цимермана, волео бих да се сретнем с њим”. После три минута долази асистент и каже ми да Дилан хоће да ме прими, а ја у шоку! Причали смо пола сата о Минесоти, која је једна од најлепших америчких држава, о заштићеном природном резервату крај Хибинга у коме је одрастао, о музици, политици…
Пошто се сад сви баве рајдерима музичара, сећам се да је Дилан тражио да му се донесе јеловник из било ког кинеског ресторана и насумице заокружио један број, тако да је само то и јео.






