Саксофониста и композитор Неша Петровић, кога је јавност упознала деведесетих као вођубенда „Кампус караван”, али и као неког ко се опробао у различитим музичким жанровима, наступајући са именима као што су ЕКВ, , Бајага, „Електрични оргазам”, „Но смокинг оркестра”, недавно је оформио нови џез квартет са којим ће се представити 29. октобра у оквиру Београдског џез фестивала.

Иако се бавио класичном музиком и свирао на клавиру, када је са 16 година одгледао филм „Њујорк, Њујорк” пожелео је побегне од класике. Прве контакте са џезом имао је у чувеном Џез клубу Дома омладине.

– У то време су Стјепко Гут, Лука Бошковић, Миша Крстић и Јова Маљоковић били веома популарни. Они су свирали у том клубу, а правили су се и џем сешнови, у којима су учествовали и страни музичари, гости Београдског џез фестивала, попут Дизија Гилеспија, Фредија Хабарда, Чика Корије, Мајлса Дејвиса…Било је тада, крајем седамдесетих, нормално да они после концерата сврате у клуб, попију пиће, свирају и друже се са нашим музичарима…То је било златно време џеза– сећа се Петровић који се „калио” у оркестрима РТВ Љубљана и Сарајево, што сматра изузетно значајним искуством.

По повратку у Београд у клубовима је свирао бибап, а онда је почео да ради и са Рамбом Амадеусом, кога и данас сматра врло битном особом за његову музичку каријеру.

– Рамбо је у бенду имао врхунске музичаре и све нас је мотивисао да свирамо много слободније и авангардније, да проширимо музичке видике…То је заиста било врло инспиративно– прича Петровић додајући да се тад родила идеја за стварање састава „Кампус караван”, у коме је спојио архаичну, рок и џез музику, објавивши два албума:

– Недавно сам од Сокоја добио велики новац за емитовање нумера са албума „Кампус караван 2” у Енглеској, Шведској, Шпанији, Немачкој… То је и данас мој једини албум који волим да слушам, јер је плоча интимна, амбијентална, а све сам урадио на лаптопу. Када је тај албум објављен овде, од издавача нисам добио ни динара, сви су били равнодушни када су га чули и зато ми је још драже што у иностранству емитују ту музику – каже Петровић који предаје и на џез одсеку Музичке школе „Станковић” и професорски рад схвата као велики изазов.

После деценије паузе, познати саксофониста је пожелео да се врати својој љубави – џезу – и пре неколико месеци приредио је концерт „за своју душу” у УК „Вук”.

– Испоставило се да су реакције публике одличне и зато ми је част што ћу са својим квартетом свирати на Београдском џез фестивалу, а надам се да ће се из те свирке „изродити” и албум.

-------------------------------------------------------

Кустурица осмислио „циркуски” наступ

Више од једне деценије Неша Петровић наступа са Кустурицом и „Но смокинг оркестром” широм света.

– Бенд је веома популаран у Аргентини, Француској, Русији, Чилеу, Мексику…Већина публике, где год да свирамо, зна песме напамет, а занимљиво је да у многим земљама постоје бендови који изводе нашу музику. Људе у иностранству привлачи ритам, та заразна „двојка”, и Нелетови ангажовани текстови, уз „циркуски” наступ који је осмислио Кустурица. На бини се током концерата стално нешто дешава, никад није досадно, а интеракција између нас и публике је веома снажна.