Да бисте добили дете у наредних десет година, секс више неће бити неопходан. Биће довољна вештачка оплодња. Ово је закључак најновијих научних истраживања, објављених пре два дана у журналу „Репродуктивна биомедицина”, која предвиђају готово стопостотну ефикасност вантелесне оплодње код здравих парова.

Због све слабијих и неизвесних резултата, који се постижу природним путем, научници су прогнозирали да секс у будућности неће имати значајнију улогу од забавне. Овакво становиште, према тврдњама конзервативнијих теоретичара, представља најновији ударац хришћанској идеји да је улога сексуалног односа рађање деце.

Ако научници буду били у праву, судбина човечанства почеће све више да личи на призоре из научнофантастичне књиге Олдоса Хакслија „Врли нови свет” (1932), која је постала синоним за техничку цивилизацију будућности. У утопији 632. године Фордове ере, деца се не рађају, већ настају из епрувета, са предодређеним улогама у друштву, подељеном на касте. Страст, вера и уметност су „укинути” због својих „штетних”последица на стабилност друштва. У стерилни и безосећајни свет, писац уводи младића из индијског резервата у коме „дивљаци” живе „примитивно” и још чувају застареле институције, попут породице. Суочавање овог младића са „врлим новим светом”, супротстављање хуманистичких и техничких норми и вредности окосница је Хакслијевог романа, чији ће поједини сегменти, према предвиђањима научника, кроз деценију и практично оживети.

Овакво становиште отвара питање да ли вештачка оплодња води еугеници, односно програму побољшања људске врсте тако што би се спречили „инфериорни људи” да имају децу (негативна еугеника), а подстицали „супериорни” да их имају што више. Ту је и идеја о елиминацији непожељних карактеристика личности родитеља, који би се природним путем генетски пренели на потомке.

Оваква запањујућа визија будућности долази од ветеринара Џона Јовића, са Универзитета Мардок у Аустралији, који сматра да ће се вештачком оплодњом смањити психолошки притисак парова који одлажу родитељство због трке за каријером. Њихов страх да ће у каснијим годинама остати без потомства смањиће подвргавање вантелесној оплодњи, која ће бити далеко ефикаснија од природног зачећа.

И код млађих особа је запажено опадање могућности зачећа после сваког сексуалног односа. Једна од четири могућности током месеца може бити ефикасна, док код популације старије од 35. године, просечно на десет покушаја може доћи један „погодак”. Када се ова рачуница упореди са учинком вантелесне оплодње, за који се верује да ће за десет година бити стопостотан, постаје извесно да ће се многи парови опредељивати управо за овакав начин оплодње, сматра доктор Јовић, који каже да је „природна репродукција код људи прилично неефикасан процес”.

– У наредних пет до десет година парови који се буду приближавали четрдесетим годинама, а који буду желели бебу, сигурно ће се прво обратити стручњацима за вантелесну оплодњу – тврди Јовић, који је такав закључак извео на основу експеримената над говедима, код којих је вештачка оплодња сваки пут била ефикасна.

Према његовим речима, нема разлога да се таква стопа успеха не постигне и код људи.

Коаутор Јовићевог пројекта, аустралијски ветеринар Габор Вајта такође тврди да је ембрион из епрувете, који се користи за оплодњу стоке, 100 пута ефикаснији од природног поступка. На основу таквих показатеља, Вајта предвиђа да ће и вантелесна оплодња у будућности бити 100 пута ефикаснија од секса. Тренутно је успешност овог поступка 50 процената код здравих парова, преноси „Дејли мејл”.

Гедис Груџинскас, специјалиста за стерилитет, истиче да неће бити изненађујуће уколико вештачка оплодња постане знатно ефикаснија од природне репродукције, али и изражава сумњу да ће се икада моћи дати гаранција да она стопостотно делује.

З. Карановић