Случајни додири и сусрети, и ускрснућа енергије, то је оно чиме сам се „играо”, каже Масимо Савић описујући нови албум „Додирни ме случајно”. Перфекциониста, какав јесте, силну енергију уложио је у стварање овог албума, који ће пред Београђанима премијерно извести 22. децембра у „Сава центру”. Један од најпрепознатљивијих вокала на овим просторима, који је каријеру дугу три деценије почео у бенду „Доријан Греј”, познат по искрености и моћи да, како истиче, уметност промисли и претвори у реалност, сећа се да се у Србију, после рата у бившој СФРЈ, вратио захваљујући некадашњој љубави, Беби Дол, која му је помогла да закаже концерт у Зрењанину, а затим се вратио и у Београд. Од тада су концерти у српској престоници, тик пред Нову годину, постали традиционални.

Да ли се у Београду и даље осећате као „бубрег у лоју”?

Апсолутно, јер Београд подржава уметност. Београђани иду на концерт да се проведу, да им буде добро. У Загребу публика дође на концерт, али прво гледа шта би могла да замери. Еуфорију коју се трудим да зарадим у Загребу, у Београду имам на почетку концерта. Београд је мајка и љубав је загарантована, а Загреб је отац и љубав мораш да заслужиш.

Зашто је нови албум дрскији него претходни?

Тако кажу критичари. Овога пута пустио сам критику да каже своје. Мисле да је албум зрео, да је врло промишљен, и то је истина. Навикао сам људе на квалитет и често су ми говорили да је све савршено, али увек је остајало једно „и”. Овога пута нема „и”. Допало им се то пробијање баријере коју сам себи поставио.

Да ли та зрелост долази са годинама?

Не мора да значи. Сећам се да је критика после првог концерта „Доријана Греја” рекла да звучимо зрело, као да имамо неколико албума иза себе. Није важно да ли си у годинама или са пуно искуства да би звучао зрело. Овога пута оставио сам да моја музика ферментира. И битно ми је шта свако мисли. За песму „Из једног погледа”, на Јутјубу имам око 300.000 посета и много коментара. Заболео ме је коментар: „Ја бих то у пет минута. Стварно смешно. Оцена 2+”. Међутим, има много позитивних оцена албума, да су ме чак зезали да плаћам људе да пишу добро о мени.

Не волите компјутере, али пратите коментаре на сајтовима?

Не волим компјутере, Фејсбук и Твитер, али морам њима да се служим, јер је време такво. Ово дигитално доба одмаже музици. Људи мисле да ако је нека композиција на Јутјубу могу да је користе до изнемоглости, а при том заборављају да је то неко стварао, и платио енормни новац да то сними. Добију четири минута готовог производа и мисле да им је то пало с неба, јер је на Интернету. Та бесомучна пљачка преко Интернета траје и даље. Имам срећу да велики део моје публике жели да поседује оригиналне албуме. Прошли ЦД је на подручју бивше СФРЈ продат у тиражу од 20.000 примерака.

Много је људи оплеменило албум, међу њима и Ваша супруга…

На овом албуму је уместо једног, радило четири продуцента. Људи су мислили да због толико различитих погледа албум неће бити компактан, међутим знао сам да ће моја гитара и глас бити чврсти конац који ће све композиције држати на окупу. Моја супруга је увек укључена у стварање албума, без обзира да ли је нешто написала или не. Увек се саветујем са њом. Толико је година уз мене, да је постала мој алтер его. И ћерка ми увек да добар савет, тако да могу да кажем да смо овај албум направили породично.

--------------------------------------------------------------------

Музичар од стила

Масимо је увек „скоцкан”, никад не облачи одело двапут и има, како каже, хрпу гардеробе.

– Одувек сам имао потребу да будем елегантан, а деда ми је још као дечкићу поклањао добре ципеле, и одећу. Наравно, све то има и велике везе са послом. Заштитно сам лице једне модне линије и осим што добијам ручно рађену гардеробу, могу да одем у њихову продавницу и „опљачкам је”. Желим да изгледам добро, интересантно, ново, а мушка висока мода се непрестано мења. Одела која сам имао пре три године, већ делују старо. Имам предивне кошуље, али данас се оне носе уз тело. Могу да обучем широку кошуљу, али људи ће рећи: види га нашта личи. Настојим да имам свој стил, али у оквиру тренда.