Гуча – На мермерни зид Дома културе у Гучи, посвећен мајсторима трубе који су три пута победили на Сабору, клесар скоро сваке године дода по неко ново име, и сада их има укупно 48. А трубач из Загужања код Сурдулице Аца Новковић (61) деценијама пролази поред, и чежњиво гледа у мрку стену.

– Све бих дао да победим још једном. Да упишу и мене – каже Новковић за наш лист.

Трубачки занат почео је да пече у петом основне, од оца Добривоја, и више се с трубом не раздваја. Радио је 24 године као ливац у „Мачкатици”, никад није научио ниједну ноту, али зна да песма његовог живота „Што ти је, Стано, мори” почиње из це-мола, и музици захваљује за све лепо у свом веку:

– Без трубе нам нема живота, да није ње, ми бисмо гладни поцркали.

Његово родно село, два километра од Сурдулице, има стотину кућа, и у свим живе православни Роми, и чак 10 трубачких оркестара. Новковићи су практично породични састав, јер уз Ацу свирају сва петорица његових синова – Владица, Мића, Тома, Ивица и Ненад, рођени између 1968. и 1975. С њима су још и Ацини сестрићи Бобан и Мишко Антић, затим рођак Предраг Јанковић и капелников брат од стрица („буразер од чичу”) Слађан Димитријевић.

Новковић је први пут као шеф оркестра на Сабору свирао давне 1974. и сада је дошао на своје 24. финале. По броју учешћа у финалу данас постаје рекордер Сабора, заједно са Милованом Бабићем из Крваваца и Фејатом Сејдићем из Бојника, који се више не такмиче. Аца је до сада освојио две велике саборске награде – за најизворније музицирање 1980, награду публике 1996, а деценију и по сања трећу, која би му обезбедила место на зиду славних у Гучи.

– Не могу више да се такмичим са овом децом. Знаш ли кад сам ја почео, па свирао сам још са Бакијом Бакићем – прича Аца дугогодишњем другару Михаилу Мајсторовићу (64) из Чачка, који му узвраћа:

– Шта ће ти то? Хоћеш опет да паднеш у несвест од радости, као оне године у Сурдулици у четири ујутро, кад су ти саопштили да си победио у полуфиналу Сабора?

Стари трубач је, и са зидом и без њега, одлучио да му ово буде последње саборско учешће у улози шефа оркестра. Од јесени, свираће другу трубу, прву препушта сину Владици (39).

Новковићи су један од 18 оркестара који ће вечерас изаћи на велику сцену крај Бјелице да би, свирајући по једно коло и песму, поделили славу, част и награде 51. Сабора трубача Србије. Домаћини тврде да је тајна ове приредбе можда баш у томе што су само на првом Сабору 1961. победили музичари с домаћег терена, дакле из Драгачева. Први трубач био је Десимир Перишић из Горачића а победнички оркестар капела Драгана Јовановића из Дљина. Али, те године такмичили су се само оркестри из завичаја, четири укупно. Никад после тога, а прошло је пола века, ниједан Драгачевац није освојио прву трубу нити је овде остала титула за најбољи оркестар.

После много лета, Гуча ће на овом Сабору опет имати свог представника у финалу. Капелник је Горан Ранковић (38), Чачанин пореклом из овог краја, а у саставу свирају седморица Драгачеваца, из села око Гуче.

– Припремили смо песму „Мила мајко, шаљи ме на воду” и „Драганово коло”. Ове две нумере почели смо да вежбамо још у новембру, кад је због божићног поста стао посао са свирком. Од тада нам је, пет или шест пута, часове и пробе држао Вељко Остојић из Злакусе, који се такође такмичи на овом Сабору. Он је наш најшколованији трубач, на музичкој академији преостао му је још само дипломски испит – прича Горан Ранковић за наш лист.

Пре него што се потпуно посветио труби, Ранковић је радио као металостругар у Фабрици резног алата у Чачку, док је друга труба у оркестру – Млађо Чакаревић (37) и данас запослен као електричар у чачанском „Аутопревозу”. Дакле, људи имају своје занате, али су због музике морали да савладају и ноте.

– Остојић нам доноси расписе по којима вежбамо, и сви смо морали да научимо нотно писмо. Мислим да на читавом Сабору само неколико трубача свира на слух, док су сви остали принуђени да се служе нотама – објашњава Ранковић.

Шта би се догодило да им неко донесе распис за композицију озбиљне музике?

– Снашли би се. Некако – сигуран је Млађо Чакаревић.

Г. Оташевић

-----------------------------------------------------------

Гости из 30 земаља света

Сабор у Гучи је опет, помало неочекивано, привукао много света, и госте из 30 држава. Зато није реткост, рецимо, јутром на ливади затећи групу младих Италијанки које, тек изашле испод свог шатора, перу зубе, цупкају у ритму труба који одјекује из варошице и спремају се за нови саборски дан. И ноћ, разуме се.

-----------------------------------------------------------

Без инцидената

Као и на сваком Сабору, део гостију принуђен је да затражи помоћ човека у белом, а тај није конобар. Лекари су, дакле, у прва четири дана Сабора имали укупно 415 интервенција, од тога 23 на терену, при чему је једна Лоријен из Француске пала и разбила главу. Провела је ноћ у болници, брзо се опоравила и вратила на Сабор.