Meni

Живот и стил

НОВИ НАСЛОВИ

Бестселер – етикета резервисана за еротику

Ништа није читаније ни у свету ни у Србији од „Педесет нијанси – сиве” и остала два дела трилогије Е. Л. Џејмс

Желела само да јој објаве књигу, а постала је најчитанији писац – Е. Л. Џејмс (Фото imnotobsessed.com)

Еротски романи најновији су хит и у домаћим књижарима јер су апсолутни светски бестселери – роман „Педесет нијанси – сиве” и његов наставак „Педесет нијанси – мрачније”, британске ауторке Е. Л. Џејмс, најпродаваније књиге у Србији.

Прва два дела трилогије биле су најтраженије књиге протеклог месеца у Србији, показало је истраживање сајта knjizara.com. На врху листе „Лагуне”, издавача трилогије, већ се нашао и недавно објављени трећи наставак „Педесет нијанси – ослобођени”.

Доскора непозната ТВ продуценткиња Ерика Леонард данас је обожавана списатељица Е. Л. Џејмс. Продала је 40 милиона примерака књига, доспевши на „Тајмову” листу сто најутицајнијих личности.

Њена прича о студенткињи Анастазији Стил која се заљубљује у згодног и богатог Кристијана Греја и са њим се упушта у садо-мазохистичке сексуалне односе, више није књига већ, оцењују светски медији, културни феномен.

Роман чији се јунаци ослобађају свих сексуалних инхибиција, на британском „Амазону” је продаванији чак и од саге о чаробњаку Харију Потеру и трилера попут „Да Винчијевог кода”.

Није да је свет тек са Е. Л. Џејмс открио еротски роман, али изгледа да је тек сада спреман да га чита без снебивања.

– Тајна ових књига је у томе што је Е. Л. Џејмс успела да пише по мери савремене жене која је и даље донекле табуизирана, али и много спремнија да руши баријере – каже Мина Кебин, једна од уредница у „Лагуни”.

– Ове књиге имају праву меру еротике, праве љубавне романсе, али и неке нити приче које могу да се пореде за заиста добрим трилерима. Књиге су у правој мери шкакљиве, узбудљиве и романтичне. Све оно што савремена жена ако не јавно, тајно сигурно прижељкује.

За многе су управо „жене” кључна реч. Оне данас не морају никоме да објашњавају шта читају, макар то била поглавља о везивању, потчињености и доминацији сексуалних партнера.

– Жене имају једнако право на еротику – казала је Ен Рајс, ауторка „Успаване лепотице”, неуспешне еротске саге из осамдесетих. Међутим, после феномена „Педесет нијанси”, она поново објављује своје књиге на чијим корицама пише „Ако сте волели „Педесет нијанси – сиве” волећете и „Успавану лепотицу”.

Критичар „Њујорк тајмса” пише да суштина није у сексу, јер се он свуда приказује – у магазинима, на ТВ-у, филму и интернету. Тајна је, пише овај лист, управо у томе што је Е. Л. Џејмс повукла ручну, вратила се у рикверц и то све до романа који су некада скандализовали јавност, до „Љубавника лејди Четерли” и „Џејн Ер”:

„Углавном, то је осавремењено враћање скандалозним романима из прошлости, стари производ поново осмишљен.”

Књижевна критичарка Весна Радман каже да је „Педесет нијанси – сиве” више љубавни, а мање еротски роман и да је популаран зато што је реч о питкој љубавној причи која се брзо чита, има ритам и држи пажњу, а што је права литература за главну читалачку публику код нас и у свету – домаћице.

– Стил је површан, нема психологизације ликова, као ни мотивације. Али људи данас немају времена за дугачке и озбиљне књиге. Тражи се нешто што се чита брже чак и од романа Дена Брауна – каже Весна Радман.

Онда додаје да је ова књига хит управо зато што није превише еротска и не изазива негативне реакције.

– Е. Л. Џејмс је спојила љубавни и еротски роман мада је ту еротика више маркетиншки трик, док је стил ауторке сличан стилу сестара Бронте и Емили Дикенс.

Љубица Арсић, позната списатељица и професорка књижевности, каже да кључ успеха читаних књига не може бити еротика, јер је у Србији готово немогуће пронаћи дела великих писаца еротике, попут Хенрија Милера и Владимира Набокова док су веома били тражени Пауло Коељо и „нечитљиви Умберто Еко. Она зато популарност трилогије објашњава рекламом и повлађивањем тренутном укусу масе.

– После мистике и такозване усрећитељске литературе дошао је ред на еротику и сад се дува у ту тикву.

----------------------------------------------

Заборављени Маркиз де Сад

Љубавни романи се штанцују за домаћице које једине још имају времена да читају романе, каже Весна Радман, верујући да је „Педесет нијанси – сиве” управо књига за њих:

– Жене воле љубавне приче и Е. Л. Џејмс и причу око тога хоће ли се Греј заљубити у Анастазију.

Као и Љубица Арсић, и Радманова верује да су читаоци заборавили на сјајне ауторе еротских редака:

– Сви су чули за садизам а мало ко за Маркиза де Сада, који је био одличан писац.

Ј. Стевановић
објављено: 12.10.2012.

Последњи коментари

Ras S | 12/10/2012 09:25

Ništa ne uspjeva tako dobro kao uspjeh. Ova knjiga je imala neviđenu reklamnu kampanju koja je počivala na ključnoj rečenici "Porno za mame", a namijenjena ljubiteljima "Skandala", tabloida, ljubavnih vikend romana i slično. Takođe, knjiga je jako prisutna u medijima, pa i u našim. Ne znam da se ikada o knjizi bilo kog domaćeg pisca pisalo kao o ovoj, ali to već više govori o našem prepisivačkom novinarstvu koje se oslanja na prevođenje agencijskih vijesti iz inostranstva. U svakom slučaju, knjiga po mjeri doba u kome živimo. Svaka čast autorki na tiražu.

Ljiljana Petrovic George | 13/10/2012 14:25

Kada mi je prva od tri knjige dospela u ruke, nisam znala nista o njoj niti o autorki. Dok sam letela preko okeana u posetu Evropi, procitala sam trista strana, od petsto i nesto, koliko je duga prva prica. Koliko god sam se nervirala sto nisam imala neki bolji tekst za citanje na tom dugom putu, nesto za oplemenjivanje duse, toliko me je zanimalo da nadjem makar jedan dobar razlog zasto je autorka sela da zapise jednu takvu pricu. Na samom kraju, kada Ana prekida vezu sa skoro perfektnim momkom: lep, zgodan, prelepih sivih ociju, pametan, bogat, vozi brod, camac, avion, helikopter, svira klavir, oblaci se jednostavno i veoma seksi; onaj deo njegove licnosti koji nije valjao, pomogao joj je da odustane od svih kvaliteta i dobrih osobina; prva knjiga se zavrsava tako sto ona na to sve kaze NE. Ja sam citala ovo delo na engleskom; autorka je stalno ponavljala od reci do reci jedan isti opis gospodina Greja. Naziv dela je na srpskom trebalo prevesti sa Pedeset nijansi gospodina Greja.

lilijana lili | 25/10/2012 13:54

Knjiga je laka i opustajuca, stvarno neznam zasto je citate kad vam se ne svidja. knjiga je najcitanija sto znaci da je dobra.

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније