Они су млади, згодни, богати, познати и успешни. Са лакоћом комуницирају и освајају женска срца, али се ипак тешко одлучују да момачки живот замене брачним. Због чега све ређе бирамо заједнички живот и све више постајемо друштво самаца? Да ли се треба сложити са ставом да је мања опасност грешка у избору професије него у избору животног партнера? А у ком случају неожењен не мора да значи и усамљен?

Од наших саговорника покушали смо да сазнамо која је форма брака за њих најближа идеалној и које особине треба да има девојка којом би они пристали да се ожене.

Никола Мијаиловић (36), оперски певач са светском каријером и професор на Факултету музичких уметности у Београду, истиче да је тренд „довољан сам себи“ препознатљив у свету. Он каже да се у потпуности пословно остварио, али да држи до своје приватности.

– Када изађем на улицу, прво питање које ми постављају је „када ћеш да се жениш“. Још увек сам „на папиру“ самац, зато што ми тако одговара. Верујем да када пронађем животну партнерку брак се подразумева – каже Мијаиловић.

Оперски певач који је наступао на сценама Беча, Женеве, Париза, дугогодишњи првак опере у Хановеру, сматра да шта год одлучите, да заснујете заједницу или будете сами, нечега морате да се одрекнете.

– Све има своју цену. У животу нема форме у којој нема мучења и одрицања. Момак који је без обавеза можда може да ужива, али и самоћа има своју цену. За мене је идеалан брак онај који не представља терет. Нешто што вас испуњава, што даје снагу. Али у брак не треба улазити само због очекивања средине. Многи управо направе ту грешку. За жене је важно да имају мушкарца који им пружа сигурност, а ми тражимо ону која нас неће „гушити“. Све то дође када вам је лепо са неким, а не знате зашто и због чега – уверен је наш саговорник.

Међутим, оперски уметник који је певање учио на Бечком конзерваторијуму, наступао у Бољшом театру, миланској Скали, верује да мушкарац прво треба да упозна себе – свој карактер, нарав, сензибилитет. Према његовом мишљењу, постоји неколико сегмената који морају да се поклопе у одабиру животног партнера.

– Нису битне само особине или изглед који поседује девојка, енергија је далеко значајнија. Она мора да буде компатибилна између двоје људи. Тада је све добро, рачунајући и секс. Тада можете да комуницирате и без речи. Од значаја је и слично образовање. Животно и морално искуство такође одређују квалитет везе. Као и породица из које потичу младић и девојка. Ипак, најбитније је да будете оно што јесте. Мушкарац мора, пре свега, да има искуство, а то не може да стекне код куће. Мора да излази, упознаје различите типове девојака. Све се то пролази кад си млад. Али и они који се прерано ожене могу да направе крупне грешке и повреде породицу – истиче Мијаиловић.

Боље неожењен, него разведен

Уметник примећује да је у последње време у порасту број бракоразводних парница. Он би, како каже, радије остао неожењен, него био разведен.

– Мени би као мушкарцу било страшно да моје дете расте поред другог мушкарца, који му није отац. Зато је важно ко је особа са којом ћете имати дете. Могао сам да се оженим раније, али сам схватио да то није прави избор. Не само за мене, него и за ту жену и да она не би била задовољна. Рекао сам јој „нећеш бити срећна поред мене“ – искрен је наш саговорник. Мијаиловић закључује да су модели заједничког живота сада другачији него што су били раније и да их има далеко више. Некада је, каже, постојала само једна опција – или у брак или у манастир. Данас постоји већи избор што човеку омогућава и већу слободу. Иако изазовнији, тај пут је, према његовом схватању, понекад тежи и опаснији, јер захтева и већу одговорност у избору.

Харизматични Зоран – Батица Мирковић, фудбалер, дугогодишњи репрезентативац и играч у европским клубовима, а данас директор Фудбалског савеза Србије, каже да је дуго живео у иностранству, али да се претерано није интересовао зашто млади људи живе сами. За „Политику“ популарни Батица, који је по многим анкетама сврстан у категорију „најпожељнијег нежење“, каже да му се свадба до сада једноставно није догодила.

– Тако се наместило. Био сам у два наврата надомак брака. Али то се није десило. Надам се да ће се остварити када дође време за то – поручује Мирковић.

У животном шкрипцу

Телевизијски новинар Аљоша Миленковић један од разлога за повећан број самаца проналази у друштвеној ситуацији. У првом плану је побољшање економског стандарда, а породичне вредности су гурнуте „под тепих“.

– Делимично припадам генерацији деведесетих година прошлог века која је била упућена на голо преживљавање. Били смо жељни свега – путовања, излазака… Када је почетком 2000. ситуација почела да се побољшава кренули смо да „јуримо“ за материјалним вредностима и заборавили на приватни живот, породицу, брак, децу. У први план смо ставили економију, а на приватни живот се заборавило. И одједном схватамо да смо додирнули емотивно дно и дошли у животни „шкрипац“ – истиче Миленковић и наглашава утицај друштвених разлога који нису погодовали заснивању и одржавању брачне заједнице. Иако није упловио у брачне воде, уверен је да је брак најзначајнији и најсветији однос између двоје људи. Дугогодишњи новинар и дописник телевизијске станице „Ал Џазира“ наглашава да никада није желео да омаловажи брак, тако што ће несмотрено ући у њега. Међутим, он је мишљења да класичан брак проживљава озбиљну кризу и да му је неопходна нека врста темељне „реформе“. Дубоко је уверен да је брак, уместо емотивна, постао интересна категорија.

За време рата и санкција у нашој земљи почело је „убијање“ брака. Временом је у потпуности уништен. Породица, данас, изгледа као на Западу, не постоји чврстина односа. Ми смо се одрекли многих ствари, чак и националних вредности, зарад лажне слике о бољем животу. „Убијање“ породице је мудар начин да постанемо нека врста робова у неокапитализму. Зашто проводити време са породицом, када у потрошачком друштву треба трошити с муком зарађен новац – закључује Аљоша Миленковић.