Пи-ар менаџери прво наговоре филмске звезде да оду на рехабилитацију, а онда лажу да њиховим клијентима није потребан никакав опоравак, нашалио се Џорџ Клуни на недавној додели награда најбољим холивудским представницима за штампу.

Овај догађај сваке године скрене пажњу на оне који су иначе у сенци. Спинер из Лос Анђелеса има за задатак да свакодневно лансира своје клијенте у жижу интересовања, али се о њему мало зна. Ко су људи који стварају имиџ познатих и шта све раде у име туђе славе?

Џорџ Клуни је на овој церемонији уручио признање свом дугогодишњем представнику за медије Стену Розенфилду који заступа и бројна друга звучна имена.

– Морам да захвалим свим својим клијентима јер је њихово присуству у мом животу допринело да ми узвраћају на позиве – нашалио се Розенфилд.

Први човек ове свечаности у Лос Анђелесу Марио Лопез открива, како преноси „Њујоркер”, да је улога пи-ар агената немерљива.

– Они који имају сву моћ нису редитељи, ни глумци, нити директори студија већ пи-ар агенти – рекао је Лопез.

Луис Смит је годинама представљала Роберта Алтмана и Мартина Скорсезеа. Она истиче да је њена професија неопходна у граду анђела, али да њене колеге никада нису у центру пажњу, не само зато што им је циљ да клијенте а не себе сместе у фокус, већ и зато што једна дива са великог платна не жели да се за њих зна.

– С времена на време, неко се представницима за штампу захвали у говору на додели Оскара, али нико не жели да призна да их плаћа – објашњава Луис Смит.

Новинарима нису најомиљенији јер за време интервјуа често упадају у реч штитећи своје клијенте. Анет Волф, власница компаније која се стара о имиџу Николаса Кејџа, Мег Рајан, Клејт Бланшет, Алека Болдвина и других открива да никада неће рећи новинарима да не могу да поставе извесно питање, али уме да се умеша насред интервјуа и каже клијенту да не мора да одговори.

Пи-ар менаџери смишљају шта ће њихове клијенте лансирати у медијску орбиту, а неретко договарају и папарацо фотографије. Многи раде за неколико клијената. Захваљујући томе што медијима могу обезбедити причу са великим звездама, истовремено успевају да пласирају и нова имена.

Верује се да једном агенту посао олакшава то што славне личности продају новине па их уредници сами траже и без његове интервенције. Да би на насловној страни имали добитницу Оскара, часописи су најчешће спремни да објављују похвале на њен рачун. Розенфилд открива да је током своје каријере много преговарао са уредницима и да је често инсистирао да се његов клијент не сретне са појединим  „непријатним” новинаром. Ипак, Анет Волф каже да је понуда огромна, звезде се рађају сваког дана па је њеним колегама у ствари и даље напорно да баш своје клијенте представе као занимљиве за јавност. Онима који у томе успевају честитају не само њихови клијенти већ и директори филмских студија који су признали да у ери хиперпродукције  пи-ар одлучује о томе хоће ли нови наслов уопште бити примећен.

Ј. Стевановић.