Да ли да чекам да ме позове, или да ја окренем њега? Шта ако ме је звао, а ја нисам чула? Сигурно је са неком другом. А да се ја ипак прва јавим? Где ли је сада?

И тако из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину. Људи често бесомучно размишљају о томе како им је посао грозан, партнер неверан, а деца проблематична… Опсесивне мисли исцрпљују мозак, али не доводе ни до какве акције.

Руминација, претерано и неделотворно размишљање о једној те истој теми постаје нов проблем, настао због претераног осврта на вечне невоље.

На ову тему је недавно скренуо пажњу познат шпански психолог Шавије Гикс у књизи „Размишљање није јефтино” у којој тврди да је размишљање у круг без конкретне акције или промена у животу изразито нерационално понашање. Гикс је за „Политику” преко телефона појаснио тезе из своје нове књиге.

Запитајте се само, колико сте времена потрошили на проживљавање сцена из прошлости или умовање о тешкоћама којима не налазите лека. У економији, када улагање не даје резултате, одустаје се од тог посла. Брига је као бизнис у који бесповратно улажемо новац.

Мисли које нас везују за један догађај много су више од речи. Човек „премотава филм” враћајући се сценама из прошлости чиме поново проживљава негативна осећања, менталне слике, укусе, мирисе и звукове.

– Када се нечега сећамо или када замишљамо ситуације које би могле да се десе, користимо ове слике, звуке и сензације. Мозак их препознаје и одговара на њих. Менталне представе се понашају као стимуланси наших емоција.

Разглабањем у недоглед о стварима које га муче а које никада није у стању да промени, човек досађује и пријатељима јер ни они нису расположени да стално слушају једно те исто. Стресно је и растужује.

Али како не бринути, како не губити време на умовање о томе шта би било кад би било? Ако сте на размишљање о томе како сте у грозној ситуацији потрошили време потребно за докторат, а нисте се ни корак измакли из те исте грозне ситуације, онда бисте са њом морали да се помирите, тврде психолози. Они саветују пацијентима да чим примете налет принудних мисли, пусте гласну музику, појачају тон на телевизору, изађу напоље или започну разговор о нечему десетом. Најважније је да човек скрене пажњу са принудних мисли, а као најбољи начин за то помињу се технике контроле пажње, пре свега медитација.

Јелена Стевановић

-----------------------------------------------------------

Потрошња горива за мозак

Шавије Гикс за „Политику”: Мозгање без успеха има цену, односно „није јефтино” јер се размишљањем троши глукоза, гориво за мозак. Које су последице јаловог размишљања?

Када мислим на нешто лоше или негативно, то нису само речи већ видим и слике и говорим себи ствари које ме плаше, боле и наносе ми неки тип патње. Конфузија, осећај досаде и тешкоћа при концентрацији. На исти начин на који нас телесни умор спречава да се крећемо, претерана потрошња (глукозе) док се изнова враћамо једним те истим стварима, нас исцрпљује .

-----------------------------------------------------------

Проблем српског менталитета

Психолог Маја Петровић каже за наш лист да људи стално размишљају о проблему уместо да нешто ураде јер је то много лакше него стварно нешто предузети. То је према њеним речима, посебно велики проблем у српском менталитету.

– Лакше је критиковати и јадиковати него завући рукаве – објашњава Маја Петровић.

Она такође сматра да је посвећивање мислима које не решавају проблем неекономично.

– Свако размишљање и понашање које не доноси резултат, па макар тај резултат било само уживање, јесте доконо – додаје Маја Петровић.