Органска или, како је у Немачкој зову, биохрана доживљава бум: Немци годишње на њу потроше око шест милијарди евра. Немачка је, одмах после Сједињених Америчких Држава, на другом месту у свету по величини тржишта за органски произведену храну.

То зна и породица Иванов-Белов, која има мало имање 25 километара источно од Келна. Катрин Иванов-Белов и њен супруг Евгениј већ четири године воде малу фарму – обоје су студирали пољопривреду. Њихов сан је био да производе здраву храну.

Месо које продају је око два пута скупље од конвенционално произведеног. Зашто је то тако, Катрин објашњава на примеру перади:

„Пилиће држимо у мањим групама него у конвенционалној производњи. Држимо их на слами и могу да изађу напоље, на свеж ваздух. Храна коју им дајемо се строго контролише. То су све тачке које производњу чине много скупљом”, изјавила је Катрин за немачки државни радио „Дојче веле”.

Ипак, упркос увреженом мишљењу, фармери који производе органску храну не зарађују много. Многим потрошачима је органска храна још увек прескупа. Мада се потрошња утростручила, према новој студији, удео у тржишту хране са мање од четири одсто још увек је низак.

Многи пољопривредници не желе да повећају своју производњу – укључујући и породицу Иванов-Белов.

„Ми имамо директан контакт са купцима. То значи да људи долазе код нас, гледају како радимо, постављају питања и купују од нас”, наводи Катрин.

Тренд здраве хране увек изнова добија полет због скандала као што су били они око крављег лудила, свињског грипа или диоксина у јајима. Поготово млади родитељи полажу много на еколошку храну – храна за бебе и децу је далеко најпопуларнија органска храна у Немачкој.

Р. С.