Kako se internet odomaćio u našim domovima, staro pitanje „Doktore, šta mi je?“ dobilo je modernu varijantu: „Gugl, pomagaj!“. Brojni sajtovi o zdravlju posebno su popularni među mladim mamama, ophrvanim brigom i brojnim pitanjima, a od odgovora ih deli samo nekoliko „klikova“.

Šta na to kažu pedijatri, da li prevrću očima pred roditeljima koji su pomoću interneta sami postavili dijagnozu pa samo došli po recept, ili im je drago zbog toga što se prosečno medicinsko obrazovanje popravilo zahvaljujući novim tehnologijama? I što je najvažnije, da li su informacije koje se nude tačne? Najnovije istraživanje u Velikoj Britanije pokazalo je da samo 200 od 500 sajtova o zdravlju dece nudi tačne informacije.

„Ima takvih roditelja i to u sve većem broju. E sad neki su iskreni pa kažu, videli smo na internetu, da nije to i to. Ja se šalim sa takvim mamama. Zovem ih internet mame. Mnogi ne kažu, tako da nastaje jedno  lutanje. To je veliki problem za pedijatra. S druge strane, u nekim stvarima su informisaniji od nas, na primer u vezi sa vakcinacijom protiv novog gripa,“ kaže dr Biljana Đurić-Stojanović iz Doma zdravlja Palilula.

Slična iskustva je imala i njena koleginica dr Snežana Vlahović.

 „Roditelji vole da traže takve informacije na iternetu. Najlakše je pročitati, ali ima tu raznih „caka“. Jedna bolest ima mnogo simptoma, a opet jedan simptom može da bude prisutan kod raznih bolesti. Dešavalo se da roditelji dođu sa dijagnozom do koje su došli na ovaj način, a ja kad pogledam dete vidim da je to nešto sasvim drugo. Problem je i što te informacije niko ne kontroliše, mogu da bude površne i nesigurne,“ kaže dr Vlahović.

Mišljenje da vebsajtovi nisu najpouzdaniji izvori informisanja kad je u pitanju zdravlje dece deli i Vladimir Ješić, urednik popularnog portala „Bebac“, zbog čega su oni u jednom trenutku zatražili od Ministarstva zdravlja da izvrši sertifikaciju kako bi se definisalo koji su sajtovi izvori i od poverenja.

„Vrlo je važno da roditelji razlikuju šta su tekstovi iza kojih stoji Bebac, a šta članci koje prenosimo iz drugih medija. Ne stojimo iza foruma i tekstova koji su navedeni pod drugim izvorima, a naročito ne iza poruka koje razmenjuju roditelji i koje često nemaju veze sa medicinom. Zato je jako važno da sve informacije tog tipa roditelji prime s rezervom, a isto tako da znaju da informacije koje nađu na internetu nisu zamena za savet lekara,“ kaže Ješić i ističe da iza svakog teksta na Bebcu stoji čitav tim lekara.

Mame koje navikle da drugo mišljenje potraže od dr Gugla ne odustaju od ovog načina informisanja.

„Posle porođaja sam imala velikih problema sa dojenjem, a saveti koje sam dobijala od lekara i patronažnih sestara bili su dosta oprečni. Najdragocenija su mi na kraju bila iskustva drugih majki koje sam čitala na forumima,“ kaže Mirjana Lazić, majka dvogodišnjeg dečaka, koja i danas rado „gugla“ kad god je u dilemi u vezi sa negom deteta.

Posebno od kada joj se dogodilo da joj pedijatar u domu zdravlja kaže da je njen sin na donjoj granici rasta za svoj uzrast, a podaci na sajtu Svetske zdravstvene organizacije, do kojih se takođe dolazi na klik, govorili su sasvim drugačije – ne da nije na donjoj, nego da je tačno na sredini sklale.

Kad je u pitanju poverenje u verodostojnost informacija, ona kaže da ništa ne uzima zdravo za gotovo, ali da isto veruje lekarima koji su joj mejlom odgovarali na pitanja preko portala Roditelj kao i živoj reči doktora u dispanzeru.

Stav pedijatra je u ovome ipak jedinstven. Roditelji mogu da koriste internet da se informišu, ali konačnu reč treba prepustiti doktoru, ističu u  doma zdravlja Palilula, koji na čelu ima baš pedijatra, dr Slavicu Kalezić-Milošević. Čak i kada traže savet preko telefona, roditelji mogu da preskoče nešto što je bitno i što roditelji možda ne vide, a iskusnom oku pedijatra ne može da promakne.

Jelena Kavaja