Како се интернет одомаћио у нашим домовима, старо питање „Докторе, шта ми је?“ добило је модерну варијанту: „Гугл, помагај!“. Бројни сајтови о здрављу посебно су популарни међу младим мамама, опхрваним бригом и бројним питањима, а од одговора их дели само неколико „кликова“.

Шта на то кажу педијатри, да ли преврћу очима пред родитељима који су помоћу интернета сами поставили дијагнозу па само дошли по рецепт, или им је драго због тога што се просечно медицинско образовање поправило захваљујући новим технологијама? И што је најважније, да ли су информације које се нуде тачне? Најновије истраживање у Великој Британије показало је да само 200 од 500 сајтова о здрављу деце нуди тачне информације.

„Има таквих родитеља и то у све већем броју. Е сад неки су искрени па кажу, видели смо на интернету, да није то и то. Ја се шалим са таквим мамама. Зовем их интернет маме. Многи не кажу, тако да настаје једно  лутање. То је велики проблем за педијатра. С друге стране, у неким стварима су информисанији од нас, на пример у вези са вакцинацијом против новог грипа,“ каже др Биљана Ђурић-Стојановић из Дома здравља Палилула.

Слична искуства је имала и њена колегиница др Снежана Влаховић.

 „Родитељи воле да траже такве информације на итернету. Најлакше је прочитати, али има ту разних „цака“. Једна болест има много симптома, а опет један симптом може да буде присутан код разних болести. Дешавало се да родитељи дођу са дијагнозом до које су дошли на овај начин, а ја кад погледам дете видим да је то нешто сасвим друго. Проблем је и што те информације нико не контролише, могу да буде површне и несигурне,“ каже др Влаховић.

Мишљење да вебсајтови нису најпоузданији извори информисања кад је у питању здравље деце дели и Владимир Јешић, уредник популарног портала „Бебац“, због чега су они у једном тренутку затражили од Министарства здравља да изврши сертификацију како би се дефинисало који су сајтови извори и од поверења.

„Врло је важно да родитељи разликују шта су текстови иза којих стоји Бебац, а шта чланци које преносимо из других медија. Не стојимо иза форума и текстова који су наведени под другим изворима, а нарочито не иза порука које размењују родитељи и које често немају везе са медицином. Зато је јако важно да све информације тог типа родитељи приме с резервом, а исто тако да знају да информације које нађу на интернету нису замена за савет лекара,“ каже Јешић и истиче да иза сваког текста на Бебцу стоји читав тим лекара.

Маме које навикле да друго мишљење потраже од др Гугла не одустају од овог начина информисања.

„После порођаја сам имала великих проблема са дојењем, а савети које сам добијала од лекара и патронажних сестара били су доста опречни. Најдрагоценија су ми на крају била искуства других мајки које сам читала на форумима,“ каже Мирјана Лазић, мајка двогодишњег дечака, која и данас радо „гугла“ кад год је у дилеми у вези са негом детета.

Посебно од када јој се догодило да јој педијатар у дому здравља каже да је њен син на доњој граници раста за свој узраст, а подаци на сајту Светске здравствене организације, до којих се такође долази на клик, говорили су сасвим другачије – не да није на доњој, него да је тачно на средини склале.

Кад је у питању поверење у веродостојност информација, она каже да ништа не узима здраво за готово, али да исто верује лекарима који су јој мејлом одговарали на питања преко портала Родитељ као и живој речи доктора у диспанзеру.

Став педијатра је у овоме ипак јединствен. Родитељи могу да користе интернет да се информишу, али коначну реч треба препустити доктору, истичу у  дома здравља Палилула, који на челу има баш педијатра, др Славицу Калезић-Милошевић. Чак и када траже савет преко телефона, родитељи могу да прескоче нешто што је битно и што родитељи можда не виде, а искусном оку педијатра не може да промакне.

Јелена Каваја