Baš negde oko Uskrsa jedan od najomiljenijih američkih repera, Tupak Šakur, koji je tragično preminuo 1996, na iznenađenje mnogih „vaskrsnuo je”! I to na sceni, kada je u duetu sa Snupom Dogom „otpevao” dve numere na američkom festivalu „Koačela”.

Naravno, nije Šakur „ustao iz groba”, već se gomili obožavalaca „prikazao” u vidu holograma, nove tehnologije, slične onoj koja se uveliko koristi, a to je 3-D. I nije ovo prvi put da je neki davno počivši muzičar „vaskrsnuo”. Ista stvar desila se 2010. u finalu „Američkog idola”, kada je Elvis Prisli „delio scenu” sa Selin Dion. I „povampireni” Frenk Sinatra „pevao” je na 50. rođendanu medijskog mogula Sajmona Kauela, a pop-ikona Madona se na dodeli Gremi nagrada 2006, zajedno sa članovima virtuelnog benda „Gorilaz” pojavila u vidu holograma!

Tupakov hologram je, međutim, pobudio ogromno interesovanje javnosti i kontroverze. Kako je Šakur „vaskrsao” objašnjava Džek Gordon Haris, umetnički direktor firme „Magna haus”, koja se bavi digitalnim dizajnom, kreiranjem veb-sajtova i 3-D animacijom:

– Projektor koji je bio visoko iznad scene, projektovao je Tupakov lik na ogledalo koje je bilo dole na bini, pri tom „odbijajući” se o plastičnu „foliju” oko cele scene, i time reflektujući svetlo u uglovima.

Firma koja je radila Tupakov hologram nije prilikom izrade koristila arhivski materijal, pa pitamo Harisa, kako se onda „stvorio”, repovao i čak u jednom trenutku uzviknuo i: „Šta ima Koačela”, iako ovaj festival nije postojao za njegova života.

– To nije bio pravi hologram, već pametan trik. Pravi su koristili „Gorilaz” i Madona, a ovo je bio 3-D generisani lik, visokog kvaliteta. Ta tehnologija se koristi tako što angažujete glumca i na svaki deo njegovog tela stavite bele markere. Snimite tu osobu kako se kreće ili igra, to pohranite u kompjuter i stavite u širi frejm. I onda frejm po frejm pravite željenu ličnost, kao skulpturu: dodajete lejere (slojeve slike) mišića, kasnije odeće i to animirate. Kada je reč o repovanju, uzeli su delove njegovog glasa iz nekih pesama, a za nove stvari opet su angažovali nekog da ga izimitira i to prilagodili u produkciji. Stare i nove delove su spojili u jedno, a glas je distordiran.

Javnost je bila podeljena oko Tupakovog holograma, a Haris kaže da se, uprkos otporu koji se javlja prema svakoj novoj tehnologiji, ovde postavlja i pitanje etike.

– Jer Tupak je mrtav, a njegovo nasleđe se, u izmenjenom obliku, koristi, i tvorci holograma su u mogućnosti da kontrolišu svaki pokret, reč, što otvara put različitim zloupotrebama.

Otvorena je Pandorina kutija, pa se spekuliše da će uskoro vaskrsnuti Džimi Hendriks, Džim Morison, Majkl Džekson, a pominju se čak i neke političke ličnosti.

– Posle tolikih reakcija na Tupakov hologram, može se reći da je to bila pi-ar pobeda. Mislim da će se tako nešto ponoviti sa velikanima muzike, poput Elvisa, ali i tu se postavlja pitanje kontrole, kao i problema sa pravima. To je dobro za muzičke konzumente koji nisu imali prilike da se upoznaju sa radom Prislija ili Hendriksa, jer imaćete gomile tinejdžera koji neće žaliti kao ja, što je neki umetnik umro, jer će posmatrati njegov hologram. Ali, opet to može da pomuti sećanje na umetnika, i u krajnjoj liniji nema veze sa stvarnošću, jer, umesto omiljenog muzičara, gledate generisan lik koji je projektovan na plastičnu foliju!

J. Koprivica

-----------------------------------------------------------

Novinar kao hologram

Hologram je prvi put na televiziji korišćen 2008. tokom izborne noći na Si-En-Enu, kada je novinar Volf Blicer u studiju pričao sa reporterkom Džesikom Jelin, tačnije njenim „hologramom”. Mnogi su to tada nazvali „sprdnjom”, a i Gordon Haris smatra da od tog poteza nije bilo koristi, već da je to bio marketing.

– Bolje je imati stvarnu osobu u studiju sa tonom šminke.

Ipak, procenjuje se da je holografija na televiziji budućnost. I Haris kaže da ta tehnologija, kada se još razvije, može da pruži neverovatne mogućnosti.