У уобичајено, канцеларијско, радно време Београђанин Борис Бајчетић (37) запослен је у маркетингу фирме која се бави увозом играчака. У слободно време – најчешће се дружи са фотоапаратом „канон” и у последњих неколико месеци са руским „зенитом”. Фотографије које прави и које постави на налоге на Фликеру (Flickr) и Фејсбуку Бајчетић повремено пошаље на конкурсе у Србији и у иностранству и, како скромно признаје, освоји награду или уђе у избор најбољих.

Његови радови објављивани су у специјализованом часопису „Рефото”, а ове недеље „Национална географија” уврстила је његов пејзаж из шуме код Белегиша међу осам најбољих у конкуренцији из целог света.

„Национална географија” уврстила је ове недеље пејзаж из шуме код Белегиша у осам најбољих у конкуренцији из целог света (Фото Б. Бајчетић)

Интересантно је да је за овај последњи успех чуо управо од наше редакције.

– На сајту „Националне географије” видео сам слику једног странца који је усликао двоје заљубљених на Бранковом мосту и дошао сам на идеју да пошаљем неке своје фотографије.

Од досадашњих успеха Бајчетић је посебно поносан на прву награду на конкурсу који је организовала његова општина – Нови Београд. Новчани износ награде са тог такмичења искористио је, не крије, за набавку боље опреме.

Портрет припаднице Војске Србије освануо у онлајн издању италијанског „Вога”

– Фотографија је скуп хоби. Увек треба бољи објектив, а то су све скупе ствари – каже наш саговорник.

Као најзанимљивије досадашње искуство издваја фотомаратон у Нишу. Прошлог лета је за 24 сата морао да направи исто толико фотографија на задате 24 теме. Жири у којем је било исто толико фотографа, уз остале учеснике такмичења у организацији тамошњег клуба „Фотофиниш”, анонимним гласањем одабрао је да управо оно што је забележио Борис заслужује прво место.

– У оцени су рекли да се по мотовима види да сам „човек улице”. То је оно што ја и радим када шетам градовима. Тражим детаљ, ситуацију, не волим да радим оне фотографије које су попут разгледница. Већ да ухватим нешто што осликава атмосферу, говори више о месту – наглашава Бајчетић који је 2008. године почео да се бави фотографијом коју још увек сматра хобијем.

Прва награда на конкурсу општине Нови Београд

– Случајно сам почео да фотографишем када сам набавио први бољи дигитални апарат „канон Г9”. Онда, мало-помало, почео сам да пратим форуме и сајтове који се баве фотографијом и да постављам и шаљем радове – каже Бајчетић и додаје да није завршио ниједну обуку, да не чита професионалне текстове, већ да једноставно „фотка” – по осећају.

То је очигледно довољно да Београђанину, коме у чланској карти Фото савеза Србије стоји скорашњи датум – децембар 2011, фотографије на којима су портрети припадница Војске Србије освану у онлајн издању италијанског „Вога”.