Мултимедијалну инсталацију – фотографије и видео рад Симона Зеца, којима Београђанин испитује мрачнију страну људске психе, прво је видела публика у Аустралији, затим у Токију, у Јапану, а ових дана и публика у родном граду младог уметника.

У доњем нивоу галерије Озон, у потпуном мраку, сваки посетилац има прилику да на потпуно субјективан начин „чита” фотографије.

Уз помоћ минималног, али довољног осветљења – лампе на глави, посетиоци изложбе се сусрећу са сликама, уз звук једноличног, ритмичног ударца длета у слабу сијалицу који допире са екрана на коме се „врти” видео запис.

Ова изложбауједно је и дипломски рад двадесетдвогодишњег Симона којим је заокружио школовање на Колеџу за фотографију у Мелбурну.

На разговор за „Политику”, младић који је пре 13 месеци, уз подршку родитеља, спаковао кофере и вратио се у домовину дошао је право из фото-студија у коме ради.

– Можда није добро да се бавим комерцијалном фотографијом, али важно ми је да ми је апарат у рукама – каже смирено уметник оптимиста у области уметничке фотографије.

Намеће се питање шта је био мотив да Симон напусти Аустралију где је, као дечак, отишао да живи са родитељима средином деведесетих, прво на Нови Зеланд, а затим на „најмлађи” континент.

– Сматрам да једино они који су отишли могу да се врате – једноставно одговара, уз опаску да се заинтересовао за фотографију још као клинац. Тако се логично наметнула одлука да упише уметнички колеџ.

– У средњој школи имао сам предмет фотографија – додаје Симон и објашњава да му је много значила подршка предавача, кроз све нивое образовања, и инсистирање на практичном раду и слободи размишљања.

– Имам пријатеље овде у Србији, па смо разговарали о томе како су се они школовали. Разлика је велика.

После завршетка школовања, сматра да је за сваког уметника бесконачна слобода помало замка.

– Нема професора, ментора који ће рећи: ово је добро, или зашто не пробаш на још неки начин?

Он сматра да је пронашао водиљу.

–Концепт је најбитнији,идеја вуче рад, а медиј је небитан – истиче уметник који, за сада, нема намеру да напушта Србију.

Волео би да оде у Америку или Немачку коју сматра најбогатијом за уметничко истраживање.